Против правноснажне пресуде другостепеног суда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Мирослав Перковић, због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости и преиначи пресуду другостепеног суда тако што ће одбити оптужбу према окривљеном, односно окривљеног ослободити од оптужбе, с тим да из образложења захтева произилази да бранилац захтев подноси и због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП и против пресуде првостепеног суда.

Врховни суд је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА доставио Врховном јавном тужилаштву, у складу са чланом 488. став 1. КЗ и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужилаштва и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Неосновано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Мирослава Перковића, указује да је у погледу продуженог кривичног дела крађе из члана 203. став 1. у вези члана 61. КЗ учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, истицањем да је у односу на ово дело примењен закон који се не може применити обзиром да, у конкретном случају, може бити речи само о кривичном делу скидање и повреда службеног печата и знака из члана 327. став 1. КЗ, односно кривичном делу самовлашће из члана 330. КЗ, за које је у смислу члана 103. став 1. тачка 6) у вези члана 104. став 6. КЗ, наступила застарелост кривичног гоњења.

Кривично дело крађe из члана 203. став 1. КЗ чини лице које туђу покретну ствар одузме другом у намери да њеним присвајањем себи или другом прибави противправну имовинску корист.

Према стању у списима предмета, окривљени АА је, на месту описаном у изреци првостепене пресуде, у стању урачунљивости, свестан свог дела и његове забрањености, чије извршење је хтео, одузео туђу покретну ствар у намери да њеним присвајањем себи прибави противправну имовинску корист и то тако што је у временском периоду од 17.07.2018. године до 17.01.2019. године, на начин ближе описан у изреци пресуде, неовлашћено користио електричну енегрију преко бројила ..., ..., ... и ... и тако од оштећеног предузећа одузео 27.904 kWh електричне енергије и себи прибавио противправну имовинску корист у износу од 294.001,02 динара.

У описаним радњама окривљеног АА, према налажењу Врховног суда, стичу се субјективна и објективна обележја продуженог кривичног дела крађа из члана 203. став 1. у вези члана 61. КЗ, за које је оглашен кривим, међу којима и радња извршења- присвајање туђе покретне ствари, умишљај и намера окривљеног да присвајањем туђе покретне ствари себи прибави противправну имовинску корист. У том смислу, чињенице из пресуде Врховног касационог суда Кзз 48/12 на коју се у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног указује, битно се разликују од конкретног случаја, с обзиром на то да је у том кривичном поступку окривљеном стављено на терет кривично дело самовлашће из члана 330. став 1. КЗ и у односу то кривично дело утврђена повреда кривичног закона у корист окривљеног, па се став изражен у тој пресуди не може применити на окривљеног АА.

Према томе, Врховни суд налази да радње које је окривљени АА предузео, садрже сва законска обележја продуженог кривичног дела крађа из члана 203. став 1. КЗ у вези члана 61. КЗ, за које застарелост кривичног гоњења још није наступила, те су стога неосновани наводи браниоца да се у радњама окривљеног стичу обележја кривичног дела скидање и повреда службеног печата и знака из члана 327. став 1. КЗ, односно кривичног дела самовлашће из члана 330. КЗ, а самим тим и наводи којима се указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 491. став.1 ЗКП, одлучио као у изреци пресуде и захтев одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић