Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odbijena žalba tužene, tužena je blagovremeno izjavila reviziju kao posebnu, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Pravnosnažnom presudom primenom odredbi člana 22., 32. i 58. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ br. 98/06 i 16/22) člana 3., 4., 22. i 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/15 i 92/23) i člana 172. Zakona o obligacionim odnosima („Službeni list SFRJ“ broj 29/78 ... 57/89, „Službeni list SRJ“ broj 31/93 i „Službeni glasnik RS“ broj 18/20) tužilji je dosuđena naknada na ime imovinske štete prouzrokovane povredom prava na suđenje u razumnom roku u postupku stečaja nad „Jugobanka“ AD iz Beograda, utvrđena rešenjem Privrednog suda u Beogradu R4 St 605/21 od 25.03.2021. godine u predmetu Privrednog suda u Beogradu St 59/10 (novi broj, nad „Jugobanka“ AD u Beogradu je otvoren postupak stečaja rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu St 22/02 od 03.01.2022. godine). Iznos imovinske štete određen je u visini dela tužiljinog novčanog potraživanja iz radnog odnosa kod stečajnog dužnika, utvrđenog izjašnjenjem stečajnog upravnika od 17.06.2022. godine i obavezana tužena na isplatu tužilji iznosa od 11.681,21 dinar na ime glavnog duga (14.214,00 dinara – 2.532,73 dinara za koji iznos je povučen tužbeni zahtev podneskom od 30.11.2022. godine) i iznosa od 4.097,00 dinara (na ime zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga od 14.214,00 dinara, obračunate prostom metodom za period od 03.01.2002. godine do 30.06.2013. godine).

O tužbenom zahtevu tužilje odlučeno je pravilnom primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i u skladu sa odlukama ovoga suda u istim činjeničnopravnim sporovima u kojima je tražena naknada imovinske štete u visini novčanog potraživanja poverilaca iz radnog odnosa, koja su u celosti ili delimično ostala nenaplaćena u stečajnom postupku vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim i državnim kapitalom, kad je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu i Zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 02.11.2018. godine i dopunjenim na sednici istog odeljenja od 27.09.2019. godine.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 404. odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi odredbe člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.

Prema odredbi člana 468. stav 1. ZPP sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda (kojom je odlučeno u sporu male vrednosti) nije dozvoljena revizija.

Tužba radi isplate imovinske štete podneta je 31.08.2021. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 15.778,27 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković