Против правноснажне пресуде донете у другом степену, у делу којим је одбијена жалба тужене, тужена је благовремено изјавила ревизију као посебну, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11 ... 10/23 – други закон), Врховни суд је oценио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП.

Правноснажном пресудом применом одредби члана 22., 32. и 58. Устава Републике Србије („Службени гласник РС“ бр. 98/06 и 16/22) члана 3., 4., 22. и 31. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“ бр. 40/15 и 92/23) и члана 172. Закона о облигационим односима („Службени лист СФРЈ“ број 29/78 ... 57/89, „Службени лист СРЈ“ број 31/93 и „Службени гласник РС“ број 18/20) тужиљи је досуђена накнада на име имовинске штете проузроковане повредом права на суђење у разумном року у поступку стечаја над „Југобанка“ АД из Београда, утврђена решењем Привредног суда у Београду Р4 Ст 605/21 од 25.03.2021. године у предмету Привредног суда у Београду Ст 59/10 (нови број, над „Југобанка“ АД у Београду је отворен поступак стечаја решењем Трговинског суда у Београду Ст 22/02 од 03.01.2022. године). Износ имовинске штете одређен је у висини дела тужиљиног новчаног потраживања из радног односа код стечајног дужника, утврђеног изјашњењем стечајног управника од 17.06.2022. године и обавезана тужена на исплату тужиљи износа од 11.681,21 динар на име главног дуга (14.214,00 динара – 2.532,73 динара за који износ је повучен тужбени захтев поднеском од 30.11.2022. године) и износа од 4.097,00 динара (на име законске затезне камате на износ главног дуга од 14.214,00 динара, обрачунате простом методом за период од 03.01.2002. године до 30.06.2013. године).

О тужбеном захтеву тужиље одлучено је правилном применом члана 31. Закона о заштити права на суђење у разумном року и у складу са одлукама овога суда у истим чињеничноправним споровима у којима је тражена накнада имовинске штете у висини новчаног потраживања поверилаца из радног односа, која су у целости или делимично остала ненаплаћена у стечајном поступку вођеном над стечајним дужником са већинским друштвеним и државним капиталом, кад је претходно утврђена повреда права на суђење у разумном року, имајући у виду и Закључак усвојен на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној 02.11.2018. године и допуњеним на седници истог одељења од 27.09.2019. године.

Из наведених разлога, Врховни суд је применом члана 404. одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. а у вези одредбе члана 479. став 6. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија тужене није дозвољена.

Према одредби члана 468. став 1. ЗПП спорови мале вредности јесу спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије, на дан подношења тужбе.

Одредбом члана 479. став 6. ЗПП прописано је да против одлуке другостепеног суда (којом је одлучено у спору мале вредности) није дозвољена ревизија.

Тужба ради исплате имовинске штете поднета је 31.08.2021. године. Вредност предмета спора износи 15.778,27 динара и поступак је вођен по правилима о спору мале вредности.

Како је побијаном другостепеном пресудом одлучено у спору мале вредности у коме је према члану 479. став 6. ЗПП искључено право на изјављивање ревизије, то ревизија тужене није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић