Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi i svedok – žrtva nasilja mal. BB su bivši emotivni partneri koji su bili u emotivnoj vezi u periodu od oktobra 2023. godine do kraja decembra 2023. godine. Mal. BB je 04.02.2024. godine zajedno sa majkom pristupila u prostorije PU Niš i prijavila da joj se ovde tuženi obratio sa rečima: „Tražila si, a sad ćeš i dobiti“, da je stalno uhodi, dobacuje, prilazi u autobusu, školi, na ulici, da dolazi u školu koju ona pohađa jer se zabavlja sa devojkom koja ide u istu školu kao ona, kojom prilikom joj je upućivao pogrdne reči i vređao je. Tuženom je naređenjem MUP PU Niš, ZMP 88/24 od 04.02.2024. godine izrečena hitna mera – privremena zabrana kontaktiranja i prilaženja bivšoj devojci u trajanju od 48 časova, koja je rešenjem Osnovnog suda u Nišu 2NP 81/24 od 05.02.2024. godine produžena za još 30 dana. Presudom Osnovnog suda u Nišu K 53/24 od 17.04.2024. godine otac mal. BB pravnosnažno je osuđen na kaznu zatvora jer je 23.12.2023. godine zajedno sa još dva lica teško telesno povredio ovde tuženog i ugrozio njegovu sigurnost pretnjom da će napasti na njegov život i telo. Prema nalazu i mišljenju nadležnog organa starateljstva, postoji potreba za izricanjem predložene mere zaštite od nasilja u porodici, zabranom daljeg uznemiravanja mal. BB u cilju preveniranja potencijalnih sukoba između bivših emotivnih partnera, imajući u vidu da mal. BB verbalizuje strah, da između njih postoje kontinuirani konfliktni odnosi uprkos prekinutim kontaktima, kao i da se vode postupci pred sudom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da su u ponašanju tuženog prema bivšoj emotivnoj partnerki stečena obeležja porodičnog nasilja u smislu člana 197. Porodičnog zakona i izrečena je predložena mera zabrane daljeg uznemiravanja iz člana 198. stav 2. tačka 5. istog zakona u trajanju od godinu dana.

Po oceni Vrhovnog suda neosnovano se revizijom tuženog ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Nasilje u porodici definisano je članom 197. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“ broj 18/05, 72/11 i 6/15), tako što je u stavu 1. propisano da se pod nasiljem u porodici podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno stanje i spokojstvo drugog člana porodice, dok su u stavu drugom navedeni karakteristični vidovi nasilja u porodici koji se u praksi najčešće ispoljavaju, uz određenje da se nasiljem u porodici smatra svako drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice. Pored toga, u članu 198. stav 1. navedenog zakona propisano je da protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici kojim se privremeno zabranjuje ili ograničava održavanje ličnih odnosa sa drugim članovima porodice, dok je u stavu 2. tačka 5. propisano da mera zaštite od nasilja u porodici je zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice, pri čemu se mere zaštite od nasilja mogu odrediti u trajanju od najviše godinu dana (stav 3.).

Sledom navedenog, nasilje u porodici podrazumeva svako ponašanje koje odstupa od standarda uobičajenog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice, za koje da bi bilo kvalifikovano kao nasilje u porodici nije neophodan određeni kontinuitet (trajnost takvog ponašanja), već je u određenim situacijama dovoljan i jedan akt ponašanja koji ima karakter nasilja u porodici. Pored toga, neophodno je da sud pokaže „nultu toleranciju“ na nasilje što podrazumeva da se svako ponašanje koje odstupa od standarda normalnog ophođenja i komuniciranja sa članovima porodice mora kvalifikovati kao drsko, bezobzirno, odnosno zlonamerno ponašanje. Komponente nasilja u porodici i njegova suštinska obeležja koja ga jasno razlikuju od dozvoljenog ponašanja utvrđuje sud imajući u vidu sve objektivne i subjektivne, kao i specifične okolnosti svakog konkretnog slučaja.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja sudovi osnovano zaključuju da se ponašanje tuženog prema mal. BB karakteriše kao nasilničko i koje odstupa od uobičajnog ponašanja u međusobnim odnosima članova porodice (oni su članovi porodice na osnovu člana 197. stav 3. tačka 5. PZ). Ispoljeno ponašanje tuženog ugrožava prevashodno fizičko i duševno zdravlje i spokojstvo mal. BB, kod koje stvara osećaj nespokojstva, uznemirenosti, nesigurnosti i straha, kao i bojazni za sopstveni život, što opravdava izricanje mere zaštite od nasilja, propisane članom 198. stav 2. tačka 5. Porodičnog zakona. Naime, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, izricanje ove mere zaštite od nasilja u porodici neophodno je kako bi se mal. BB pružila zaštita i obezbedili mir i spokojstvo za određeni vremenski period i kao takva predstavlja adekvatnu i svrsishodnu meru zaštite od nasilja prema utvrđenoj vrsti i obimu nasilja, a kojom se mogu stvoriti uslovi za za prevenciju ponavljanja nasilja i obezbeđenja spokojstva i bezbednosti žrtve nasilja u porodici.

Navodima revizije osporava se pravilna primena materijalnog prava, a zapravo se navodi revizije odnose posredno ili neposredno na činjenično stanje koje po mišljenju revidenta nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Međutim, ovi navodi nisu osnovani i ne dovode u sumnju pravilnost pobijane presude u pogledu primene materijalnog prava sadržanog u navedenim odredbama Porodičnog zakona, koje su nižestepeni sudovi pravilno primenili odlučujući o određivanju predložene mere zaštite od nasilja u porodici. Zato su kao neosnovani ocenjeni svi revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, dok osporavanje pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja nije razlog za izjavljivanje revizije u smislu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Osim toga, revizijskim navodima se ponavljaju navodi žalbe, koje je drugostepeni sud cenio i pravilno zaključio da su neosnovani.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković