.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 718/2014
10.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužioca Đ.K. iz D.O., čiji je punomoćnik D.B., advokat iz Š., protiv tuženog A.k. DOO iz B., čiji je punomoćnik B.I., advokat iz B., radi poništaja rešenja i isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 497/14 od 31.03.2014. godine, u sednici održanoj 10.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 497/14 od 31.03.2014. godine u delu kojim je preinačena presuda Osnovnog suda u Loznici, Sudska jedinica u Ljuboviji P1 276/12 od 24.12.2013. godine i predmet VRAĆA drugostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici, Sudska jedinica u Ljuboviji P1 br. 276/2012 od 24.12.2013. godine stavom prvim izreke, ponišeno je kao nezakonito rešenje tuženog kojim je tužiocu prestao radni odnos zbog smanjenog obima posla – organizacionih promena, te je tuženi obavezan da tužioca vrati na rad; stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime manje obračunate naknade zarade za vreme prekida rada do koga je došlo bez krivice tužioca iznose bliže opisane u izreci presude; stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na iznose iz stava drugog ove presude i preda M4 obrazac; stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 177.800,00 dinara, dok je zahtev tužioca preko dosuđenog, a do traženog iznosa od 210.800,00 dinara odbijen.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 br. 497/14 od 31.03.2014. godine žalba tuženog je delimično usvojena i presuda Osnovnog suda u Loznici, Sudska jedinica u Ljuboviji P1 br. 276/2012 od 24.12.2013. godine u pobijanom usvajajućem delu (stav prvi izreke presude), preinačena tako što je zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje direktora A.g. iz LJ., koji je pravni prethodnik tuženog A.k. DOO B. br. 70/17-2010 od 30.08.2010. godine kojim je tužiocu prestao radni odnos zbog smanjenog obima posla – organizacionih promena, kao i da se tuženi obaveže da tužioca vrati na rad, odbijen kao neosnovan, a dosuđeni iznos troškova prvostepenog postupka sa iznosa od 177.800,00 dinara snižen je na iznos od 84.300,00 dinara. U preostalom usvajajućem delu isplate razlike zarade žalba tuženog je odbijena i označena presuda potvrđena; odlučeno je da se troškovi žalbenog postupka tuženom ne dosuđuju.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, u delu u kojem je preinačena prvostepena presuda, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca osnovana. U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim, drugostepeni sud je prilikom donošenja pobijane presude učinio bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku, na koju se u reviziji osnovano ukazuje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio radnik tuženog na radnom mestu vozača teretnog vozila. Tužiocu je 31.08.2010. godine rešenjem tuženog 70/17-2010 od 30.08.2010. godine, prestao radni odnos zbog smanjenog obima posla – organizacione promene. Direktor pravnog prethodnika tuženog je 30.07.2010. godine doneo Odluku kojom se menja stav 1. član 7. Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova i utvrđuje da poslove i radne zadatke društva obavlja ukupno 21 izvršilac, a da je organizaciona šema sa brojem izvršilaca po radnim mestima, sastavni deo ove odluke. Potom je 02.08.2010. godine doneta odluka o pokretanju postupka o utvrđivanju viška zaposlenih, predlog programa rešavanja viška zaposlenih donet je 04.08.2010. godine i dostavljen je sindikatu i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, koji su na program dostavili mišljenja. Programom rešavanja viška zaposlenih od 23.08.2010. godine pod tačkom 3.3. propisani su kriterijumi i postupak za utvrđivanje viška zaposlenih i to osnovni kriterijumi, kao i dopunski koji se primenjuju ako zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada. Radno mesto vozača na kojem je tužilac radio nije ukinuto, već je u organizacionoj šemi koja je sastavni deo odluke od 30.07.2010. godine navedeno radno mesto vozači – rukovaoc utovarača sa jednim izvršiocem. Na tom radnom mestu je ostao jedan zaposleni, a tužilac sa još dva zaposlena koji su obavljali poslove vozača, proglašeni su tehnološkim viškom.
Drugostepeni sud je, iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja, zaključio da je tužbeni zahtev neosnovan, te da je tuženi doneo zakonito rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu, uz obrazloženje da je zaposleni koji je ostao da obavlja poslove vozača teretnog vozila, prema rezultatima rada bolji od tužioca i da pored poslova vozača može da obavlja i poslove popravki mašina i rukovaoca utovarača.
Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom tužioca ističe da je drugostepeni sud bez rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje. Na taj način drugostepeni sud je izvršio povredu postupka iz člana 374. stav 1., u vezi člana 383. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
U konkretnom slučaju, programom rešavanja viška zaposlenih od 23.08.2010. godine predviđeni su kriterijumi i postupak za utvrđivanje viška zaposlenih i to kako osnovni, tako i dopunski koji se primenjuju ukoliko zaposleni ostvaruju jednake rezultate rada. U situaciji kada je kod tuženog došlo do prestanka potrebe za obavljanjem poslova vozača sa četiri izvršioca, već je za ovo radno mesto potreban samo jedan izvršilac, nejasan je zaključak drugostepenog suda da je direktor pravnog prethodnika tuženog primenio propisane kriterijume prilikom određivanja koji će izvršilac ostati na radnom mestu, a koji su izvršioci tehnološki višak. Drugostepeni sud je bio u obavezi da, radi pravilnog utvrđenja činjeničnog stanja, otvori raspravu i izvede potrebne dokaze na ovu okolnost. Posebno je nejasno na osnovu kojih činjenica drugostepeni sud, opet bez otvaranja rasprave, zaključuje da je prema rezultatima rada, zaposleni koji je ostao na radnom mestu vozača, bolji od tužioca. Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja primenom člana 415. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
U ponovnom postupku drugostepeni sud će, imajući u vidu primedbe iz ovog rešenja doneti zakonitu odluku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović, s.r.
