Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1043/15 od 17.12.2015. godine delimičnim usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Brusu, preinačena je prvostepena presuda samo u delu odluke o kazni, tako što je drugostepeni sud okrivljenog N.M. za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 4. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, dok su žalba Osnovnog javnog tužioca u Brusu u preostalom delu i zajednička žalba okrivljenog i njegovog branioca odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog N.M., advokat Đ.M., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine drugostepenu presudu i predmet vrati tom sudu, ali u potpuno drugom veću na ponovno odlučivanje o izjavljenim žalbama, kako bi se nakon održavanja pretresa pred drugostepenim sudom donela pravilna i zakonita presuda.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog N.M. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su razlozi prvostepene presude protivrečni izreci presude te da su nejasni i međusobno protivrečni, da o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprave ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika, da prvostepena presuda ne sadrži razloge za ocenu izvedenih dokaza, a pre svega nalaza i mišljenja veštaka saobraćajne struke Z.S. i D.B. i odbrane okrivljenog, čime je, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Branilac u zahtevu ističe da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, jer u istoj nisu označene telesne povrede koje je kritičnom prilikom zadobio pok. oštećeni T.K. koji nedostatak predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Prema stavu branioca prvostepenom presudom su učinjene i povrede Zakona iz člana 424. stav 1. tačka 1), člana 428, člana 16. člana 3, člana 83. stav 2. i člana 419. stav 2. ZKP.

Nadalje, u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog N.M., ukazuje da prvostepeni sud nije potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje jer nisu utvrđene činjenice od kojih zavisi odgovor na pitanje ima li propusta u vožnji okrivljenog i da li je on imao tehničkih mogućnosti da preduzme bilo koju radnju u pravcu izbegavanja kontakta sa pešacima, a kod činjenica da su oni na kolovoz stupili iznenada kada se vozilo okrivljenog nalazilo na udaljenosti od najviše pet do šest metara od njih, a da su se pešaci pre toga nalazili na zemljanoj bankini i da nijednim pokretom nisu pokazali nameru da će stupiti na kolovoz, te da je bilo neophodno izvršiti i vremensko prostornu analizu predmetne saobraćajne nezgode i iz iste izvesti pouzdan zaključak ko je od učesnika u saobraćaju preduzeo krajnje nepromišljen i rizičan pokret koji je doveo do ugrožavanja javnog saobraćaja i doveo do nastupanja konkretne opasnosti za život i telo pešaka, jer od takvog zaključka zavisi odgovor na pitanje koji se tiče postojanja krivice vozača odnosno postoji li njegov doprinos u nastanku predmetne saobraćajne nezgode.

Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke, a vezano za postojanje uzročne veze između propusta u vožnji okrivljenog i nastanka predmetne saobraćajne nezgode, a koji činjenični zaključci su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da drugostepeni sud nije cenio žalbene navode kojima je ukazivano na navedene propuste učinjene prvostepenom presudom čime je povredio zakon iz člana 460. ZKP, istovremeno ukazujući da je Apelacioni sud u Kragujevcu ne prihvatajući predlog branioca okrivljenog istaknut u žalbi da se pred tim sudom održi pretres povredio i odredbu člana 449. stav 1. ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da su nižestepeni sudovi na strani okrivljenog pogrešno imali u vidu kao otežavajuće okolnosti težinu izvršenog krivičnog dela, stepen društvene opasnosti i nastale posledice, zatim da su se oštećeni pridružili krivičnom gonjenju i istakli imovinsko pravni zahtev, jer nijedna od ovih okolnosti ne može biti otežavajuća. Po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog iznetim navodima osporava ocenu nižestepenih sudova činjenica koje utiču da kazna bude veća ili manja i time suštinski ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, čija su prava ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi kao ni zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) člana 438. stav 2. tačka 2), člana 424. stav 1. tačka 1), člana 428, člana 3, člana 16, člana 83. stav 2, člana 419. stav 2., člana 441. stav 1, člana 460. i člana 449. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog N.M., ocenio kao nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                             Janko Lazarević,s.r.