Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjem protiv koga je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je osnovan.

Smatrajući da je u konkretnom slučaju reč o pitanju za pravilnu primenu prava Vrhovni kasacioni sud je odlučio da u smislu člana 486. stav 2. ZKP, postupa po zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, pa je isti usvojio kao osnovan iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta se utvrđuje da je rešenjem sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Novom Pazaru Kpp 74/20 od 29.07.2020. godine, odbijen predlog Osnovnog javnog tužioca u Novom Pazaru da se prema okrivljenom AA odredi pritvor, koje rešenje je i usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Novom Pazaru preinačeno rešenjem krivičnog veća Osnovnog suda u Novom Pazaru Kv 322/20 od 30.07.2020. godine tako što je prema okrivljenom određen pritvor u trajanju do 30 dana shodno odredbama člana 498. st.1. i 2. u vezi člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP. Drugostepeni sud je odlučujući o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv rešenja Kv veća Osnovnog suda u Novom Pazaru, Kv 322/20 od 30.07.2020. godine, istu ocenio nedozvoljenom, nalazeći da je veće iz člana 21. stav 4. ZKP, Osnovnog suda u Novom Pazaru, odlučivalo o žalbi izjavljenoj protiv rešenja sudije pojedinca tog suda, i istu odbacio kao nedozvoljenu, pozivajući se na odredbu člana 467. stav 4. ZKP.

Prema odredbi člana 10. stav 1. ZKP, pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim tim zakonikom.

Članom 214. stav 1. ZKP, propisano je da se pritvor u istrazi može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem sudije za prethodni postupak ili veća (član 21. stav 4. a stavom 3. istog člana određeno je da protiv rešenja o pritvoru stranke i branilac mogu izjaviti žalbu veću (član 21. stav 4).

Dakle, Zakonik o krivičnom postupku nije regulisao konkretnu procesnu situaciju, odnosno da li okrivljeni može izjaviti žalbu protiv rešenja vanpretresnog veća kojim je usvojena žalba javnog tužioca i preinačeno rešenje sudije za prethodni postupak kojim je odbijen predlog javnog tužioca za određivanje pritvora.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da kada je mera pritvora određena prvi put, okrivljeni u svakom slučaju ima pravo da izjavi žalbu protiv tog rešenja, pa i onda kada je tako odlučeno odlukom Kv veća (član 21. stav 4. ZKP), donetom po žalbi javnog tužioca, izjavljenoj protiv rešenja sudije za prethodni postupak, kojom je odbijen kao neosnovan predlog javnog tužioca za određivanje pritvora, što je u konkretnom slučaju u pitanju, jer takva odluka, iako drugostepena u formalno procesnom smislu za okrivljenog ima karakter prvostepene odluke kojom se prema njemu određuje pritvor, zbog čega okrivljenom u konkretnoj procesnoj situaciji treba dozvoliti pravo na žalbu protiv odluke vanpretresnog veća.

Članom 5. stav 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima, propisano je da svako ima pravo na slobodu i bezbednost ličnosti, a prema stavu 4. istog člana ove konvencije određeno je da svako ko je lišen slobode ima pravo da pokrene postupak u kome će sud hitno ispitati zakonitost lišenja slobode i naložiti puštanje na slobodu ako je lišenje slobode nezakonito.

Odredbom člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, zajemčeno je pravo na pravno sredstvo, tako da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Stoga je, po nalaženju ovoga suda Viši sud u Novom Pazaru, time što je žalbu branioca okrivljenog izjavljenu protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Pazaru Kv 322/20 od 30.07.2020. godine, ocenio kao nedozvoljenu i istu odbacio pobijanim rešenjem primenom člana 467. stav 4. ZKP, povredio pravo okrivljenog na žalbu protiv odluke o pritvoru zajemčeno citiranim odredbama Evropske Konvencije o ljudskim pravima i Ustava Republike Srbije.

Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je usvajajući zahtev branioca okrivljenog AA kao osnovan, ukinuo rešenje Višeg suda u Novom Pazaru Kž2 65/20 od 06.08.2020. godine i predmet vratio Višem sudu Novom Pazaru na ponovno odlučivanje o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Novom Pazaru Kv 322/20 od 30.07.2020. godine.

U ponovljenom postupku prvostepeni sud će imati u vidu primedbe iznete u ovoj presudi i nakon toga, doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) u vezi sa odredbom člana 486. stav 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                 Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                               Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić