Presudom Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu 8 – Prž.21477/2021 od 11.10.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Marka Lagatora, a presuda Prekršajnog suda u Beogradu 72- Pr.47627/20 od 29.07.2021. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz br.31/22 od 14.02.2022. godine, zbog bitnih povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 14) Zakona o prekršajima i iz člana 264. stav 2. tačka 3) i 4) u vezi člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj je, u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, obavestio Republičkog javnog tužioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je delimično osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 14) Zakona o prekršajima, jer je izreka pravnosnažne presude nejasna po pitanju vremena izvršenja prekršaja, a i samog prekršaja koji se okrivljenom stavlja na teret.

Naime, izrekom prvostepene presude okrivljeni AA oglašen je odgovornim za prekršaj iz člana 330. stav 1. tačka 23. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima jer je „kao vlasnik vozila registarskih oznaka ..., kojim je dana 10.12.2019. godine u 10,01 časova eventualno učinjen prekršaj iz člana 333. stav 1. tačka 16. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, detektovan uređajima za utvrđivanje prekršaja u saobraćaju, u ostavljenom roku od 8 dana od dana prijema poziva 13.03.2020. godin, protekom 15 dana od 26.02.2020. godine, kada je nakon nezaticanja okrivljenog kao primaoca, ostavljeno obaveštenje na mestu na kom je pismeno trebalo da bude uručeno, a ni protekom 30 dana od dana prestanka vanrednog stanja shodno članu 3. Uredbe o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja, na zahtev policijskog službenika, neposredno ili u pisanoj formi nije dao potpune i tačne podatke o identitetu lica kome je omogućeno upravljanje vozilom i dokaz na osnovu kojeg se na nesporan način može utvrditi da je to lice upravljalo vozilom u navedeno vreme“.

Ovakvom izrekom presude, suprotno odredbi člana 251. stav 1. tačka 1) i člana 11. stav 1. Zakona o prekršajima, nije određeno vreme izvršenja prekršaja koji je okrivljenom stavljeno na teret, što se osnovano ističe u podnetom zahtevu, niti je jasno suprotno kojoj odredbi člana 247. stav 1. i stava 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je okrivljeni postupio.

Odredbom člana 11. Zakona o prekršajima, propisano je da je prekršaj izvršen u vreme kada je učinilac radio ili bio dužan da radi, bez obzira kada je posledica nastupila, pa kako se u izreci navodi da okrivljeni „u ostavljenom roku od 8 dana od dana prijema poziva 13.03.2020. godine, te protekom 15 dana od dana 26.02.2020. godine, kada je nakon nezaticanja okrivljenog kao primaoca ostavljeno obaveštenje na mestu na kome je pismo trebalo da bude uručeno, a ni protekom 30 dana od dana prestanka vanrednog stanja shodno članu 3. Uredbe o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja“, nije dao podatke o licu koje je upravljalo vozilom to vreme izvršenja prekršaja zbog kog je okrivljeni oglašen odgovornim nije jasno određeno, a što čini izreku nejasnom i nerazumljivom. Tačno određivanje vremena izvršenja prekršaja je bitno i zbog primene odredbe člana 84. stav 7. u vezi člana 1. Zakona o prekršajima, koji propisuje zastarelost vođenja prekršajnog postupka, a što je u konkretnom slučaju zbog nerazumljivosti izreke nemoguće odrediti.

Postupajući na ovaj način, prvostepeni prekršajni sud je učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 14. Zakona o prekršajima, kako se to osnovano ističe u podnetom zahtevu Republičkog javnog tužioca. Istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka učinio je i drugostepeni prekršajni sud, koji je žalbu branioca okrivljenog odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu, sa obrazloženjem da je „vreme izvršenja prekršaja pravilno navedeno u izreci ožalbene presude“.

Pored toga, odredbom člana 330. stav 1. tačka 23. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima propisano je da će se propisanom kaznom kazniti za prekršaj vozač ili lice koje postupi suprotno odredbi člana 247. stav 1. i 2.

Članom 247. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, propisano je da je vlasnik, odnosno korisnik vozila, obavezan da u roku od 8 dana da potpune i tačne podatke o identitetu lica kome je omogućeno upravljanje vozilom i dokaz na osnovu kojeg se na nesporan način može utvrditi da je to lice upravljalo vozilom u određeno vreme, a stavom 2. istog člana propisano je da fizičko lice, vlasnik, odnosno korisnik vozila, ne sme dati vozilo na upravljanje licu koje je pod dejstvom alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci, ili koje je u tolikoj meri umorno, bolesno ili u takvom psihofizičkom stanju da nije sposobno da bezbedno upravlja vozilom ili nema vozačku dozvolu odgovarajuće kategorije.

Imajući u vidu navedeno, to je prvostepeni prekršajni sud bio u obavezi da u izreci svoje presude navede da li je okrivljeni postupio suprotno odredbi člana 247. stav 1. ili suprotno odredbi člana 247. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, pa kako to nije učinio, to je pobijanu presudu doneo uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 14. Zakona o prekršajima, jer je i na taj način izreku učinio nerazumljivom.

Zbog učinjenih bitnih povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 1. tačka 14. Zakona o prekršajima, na koje se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkiog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo pobijane presude i predmet vratio Prekršajnom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje, kako bi u skladu sa primedbama iznetim u ovoj presudi doneo pravilnu, jasnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkiog javnog tužioca ukazuje se i na bitne povrede odredaba prekršajnog postupka uz člana 264. stav 2. tačka 3) i 4) u vezi člana 93. stav 1. Zakona o prekršajima, koje su već bile predmet razmatranja od strane Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu, po žalbi branioca okrivljenog AA, pa kako je drugostepeni prekršajni sud u svojoj odluci na strani 3 poslednji stav i strani 4 izneo jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da prvostepenom presudom ove bitne povrede nisu učinjene, koje ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, to na ove razloge u upućuje. Stoga je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca u ovom delu odbijen kao neosnovan.

Sa svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud doneo je odluku kao u izreci presude, a na osnovu člana 286. stav 1. i člana 287. stav 3. i 4. Zakona o prekršajima.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić