Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, sa predlogom da se revizija odbije kao neosnovana i tužilac obaveže na naknadu troškova postupka povodom tog pravnog leka.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se, pod uslovima iz člna 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP, ovaj pravni lek može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parcela .. KO ... ukupne površine 146 ha 56 ari i 61 m2 upisana je kao javna svojina tužioca. Pravo javne svojine tužioca upisano je tokom 2013. godine, na osnovu projekta parcelacije. Severozapadni deo te parcele u površini od 4 ha 31 a i 72 m2 koristio je tuženi od 2001. godine ili 2002. godine, i na tom delu izgradio je i postavio 14 objekata koji su uklonjeni 01.09.2015. godine. Tuženi je za to vreme izvodio razne građevinske radove za potrebe VP 3472 Niš i JP „Aerodrom Niš“. Sporna parcela nalazi se u zaštićenoj zoni aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu i vojnog aerodroma, tako da ni deo koji je tuženi koristio ne bi mogao biti izdavan u zakup, jer bi se ugrozila organizacija i bezbednost leta vojnih i civilnih vazduhoplova.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kojm je tužilac tražio naplatu novčanog potraživanja po pravilima o sticanju bez osnova, nastalog u periodu od 23.10.2010. godine do 31.08.2015. godine, u visini zakupnine za 1 m2 zemljišta. Po stanovištu tog suda, tuženi deo sporne parcele nije koristio bez pravnog osnova, već na osnovu ugovora o izvođenju građevinskih radova na dogradnji manevarskih površina aerodroma oštećenih bombardovanjem, zaključenim sa tužiocem, a izvodio je i određene građevinske radove zbog kojih je po prirodi stvari morao koristiti zemljište. Osim toga, po nalaženju prvostepenog suda, tužilac nema aktivnu legitimaciju za novčano potraživanje nastalo pre sticanja prava javne svojine, niti bi deo parcele koji je tuženi koristio, zbog blizine aerodromskog kompleksa, mogao izdavati u zakup.

Drugostepeni sud je odbio žalbu tužioca, ocenivši neosnovanim njegove navode da tuženi nije imao osnov za korišćenje dela predmetne parcele jer nije zaključio ugovor o zakupu, a odluke ranijeg vlasnika parcele kojima je tuženom data saglasnost za njenu upotrebu datiraju iz 2003. i 2004. godine.

Po nalaženju tog suda, u ovom slučaju nema mesta primeni člana 219. Zakona o obligacionim odnosima, jer izvedeni dokazi – akti vojnih organa i odluke koordinacionog tela za realizaciju programa rekonstrukcije aerodroma u Nišu, dokazuju pravni osnov poseda tuženog, i ako on nije imao zaključen bilo kakav ugovor za korišćenje dela sporne parcele. Iz tog razloga, imajući u vidu i činjenicu da parcela ne može biti u prometu niti izdavana u zakup, tužilac neosnovano potražuje novačnu naknadu koju ne bi mogao ostvariti ubiranjem zakupnine.

Izloženo pravno stanovište drugostepenog suda prihvata i revizijski sud. Navodima revizije ponavljaju se navodi izneti u žalbi koje je drugostepeni sud cenio na pravilan način, zbog čega neće biti posebno cenjeni u revizijskom postupku niti obrazlagani, u smislu člana 414. stav 2. ZPP.

Iz tog razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni. Zbog toga je zahtev tuženog za njihovu naknadu odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. stav 1. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić