Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Orelj, advokat u ..., protiv tuženog Centar za socijalni rad Apatin, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3133/21 od 08.12.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 28. aprila 2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3133/21 od 08.12.2021. godine. 

O b r a z l o ž e nj e

Presudom zbog propuštanja Osnovnog suda u Somboru 2 P1-483/21 od 06.09.2021. godine usvojen je tužbeni zahtev, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i naknade za korišćenje godišnjeg odmora isplati navedene pojedinačne mesečne iznose sa zateznom kamatom i da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 9.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3133/21 od 08.12.2021. godine, odbačena je žalba tužilje izjavljena protiv prvostepene presude.

Protiv drugostepenog rešenja o odbačaju žalbe, tužilja je izjavila blagovremenu i dozvoljenu reviziju, kojom rešenje pobija iz svih zakonom predviđenih razloga.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano drugostepeno rešenje po odredbi člana 408. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20), i utvrdio da revizija tužilje nije osnovana.
Pobijano rešenje doneto je bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju u spisu predmeta, tužilja je podnela tužbu sa zahtevom da se tuženi obaveže na isplatu naknade troškova ishrane u toku rada i naknade za regres za korišćenje godišnjeg odmora, koji je zasnivala na tvrdnji da je bila u radnom odnosu kod tuženog u periodu od aprila meseca 2018. godine do decembra meseca 2020. godine, te da je dobijala isplatne liste bez obračuna i isplate navedenih naknada. Visinu utuženih naknada tužilja je u tužbi opredelila u iznosu od po 1.000,00 dinara mesečno. Predložila je da se izvede dokaz veštačenjem od strane veštaka ekonomsko – finansijske struke, kako bi na osnovu nalaza veštaka precizirala tužbeni zahtev.

Prvostepeni sud je, nalazeći da su ispunjeni svih zakonski uslovi iz odredbe člana 350. Zakona o parničnom postupku, doneo presudu zbog propuštanja kojom je obavezao tuženog da tužilji isplati naknadu troškova toplog obroka i naknadu za regres za korišćenje godišnjeg odmora u visini kako je to tužbom opredeljeno.

Drugostepeni sud je odbacio žalbu tužilje, sa obrazloženjem da tužilja nema pravni interes za izjavljivanje žalbe, budući da joj je tužbeni zahtev usvojen u celosti.

Tužilja u reviziji osporava ovakvu odluku drugostepenog suda. Ističe navode koji se tiču primene odredaba člana 350. Zakona o parničnom postupku, a odnose se na uslove za donošenje presude zbog propuštanja. Suština tih navoda jeste da se visina iznosa koji je tuženi obavezan da isplati može utvrditi jedino veštačenjem, koji dokazni predlog je tužilja i stavila u tužbi. Zbog toga smatra da nisu ispunjeni uslovi za donošenje presude zbog propuštanja. Ukazala je na odluke istog prvostepenog suda, kojima su žalbe tužilaca u istoj procesnoj situaciji smatrane predlogom za vraćanje u pređašnje stanje i zakazana pripremna ročišta. Smatra da je žalba dozvoljena jer se radi o neotuđivom pravu iz radnog odnosa tužilje.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizija tužilje nije osnovana.

Odredbe o pravilima postupka za donošenje presude zbog propuštanja nisu od značaja za ocenu dozvoljenosti žalbe protiv presude zbog propuštanja.

Pravilno je drugostepeni sud primenio odredbe člana 378. stav 3. i 389. Zakona o parničnom postupku na osnovu kojih je odbacio žalbu tužilje.

Odredbom člana 378. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da je žalba nedozvoljena ako lice koje je izjavilo žalbu nema pravni interes za izjavljivanje žalbe. Takvu žalbu će odbaciti drugostepeni sud, ako to nije učinio prvostepeni sud, po odredbi člana 389. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Tužilja nema pravni interes za izjavljivanje žalbe protiv presude zbog propuštanja, jer je njome tužbeni zahtev u celosti usvojen, pa je pravilna odluka drugostepenog suda kojom je žalba tužilje odbačena kao nedozvoljena. To što se tužilja kod opredeljivanja tužbenog zahteva rukovodila očekivanjem da će ga u toku postupka precizirati, nije od značaja za dozvoljenost žalbe. Za primenu navedene odredbe člana 378. stav 3. Zakona o parničnom postupku nije od značaja osnov tužbenog zahteva, odnosno pravna priroda potraživanja iz tužbenog zahteva.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić