Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Veroslav Garić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova Beograd, Odred žandarmerije iz Kraljeva, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi uplate doprinosa, odlučujući ponovno o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2048/17 od 11.08.2017. godine, povodom odluke Ustavnog suda Republike Srbije Už 1748/2019 od 16.03.2023. godine, u sednici veća održanoj 22.08.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2048/17 od 11.08.2017. godine, u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužene, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2048/17 od 11.08.2017. godine, u delu kojim je odbijena kao neosnovana žalba tužene.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 772/2016 od 05.04.2017. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje Filijala Kraljevo na ime tužioca za period od 09.12.2008. godine do 09.12.2011. godine uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na pojedinačno određene mesečne iznose, bliže određene u izreci. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da isplati tužiocu na ime troškova parničnog postupka iznos od 90.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke o troškovima do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2048/17 od 11.08.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 772/16 od 05.04.2017. godine, u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Osnovnog suda u Kraljevu P1 772/16 od 05.04.2017. godine i predmet u ukinutom delu vraćen istom sudu na ponovni postupak.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu u kojem je odbijena kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda, tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog, sa predlogom da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu R4 393/18 od 11.09.2018. godine, spisi predmeta su ustupljeni Vrhovnom kasacionom sudu na stvarnu nadležnost, radi odlučivanja o posebnoj reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2048/17 od 11.08.2017. godine.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2232/2018 od 12.10.2018. godine, stavom prvim izreke, prihvaćeno je odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2048/17 od 11.08.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2048/17 od 11.08.2017. godine i presuda Osnovnog suda u Kraljevu P1 772/16 od 05.04.2017. godine i odbačena tužba tužioca.

Odlukom Ustavnog suda Už 1748/2019 od 16.03.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojena je ustavna žalba AA i utvrđeno da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2232/18 od 12.10.2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Stavom drugim izreke, poništeno je rešenje Vrhovnog kasacinog suda Rev2 2232/18 od 18.10.2018. godine i određeno da isti sud donese novu odluku o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2048/17 od 11.08.2017. godine. Stavom trećim izreke, odbačen je zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14 – u daljem tekstu: ZPP) revizija se može izuzetno dozvoliti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tražene pravne zaštite je uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Fondu na iznose utvrđene prevosnažnom presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 1318/11 od 27.10.2015. godine i to za period od 09.12.2008. godine do 09.12.2011. godine na ime neisplaćenih dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada noću i rada na dane državnog i verskog praznika. O pravu tužioca na uplatu doprinosa nižestepeni sudovi su odlučili kao u predmetima sa istim ili bitno sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, imajući u vidu pravni stav o nadležnosti suda za odlučivanje o zahtevu za uplatu doprinosa za socijalno osiguranje (usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 12.03.2019. godine) i o pravu na iste.

Shodno tome, u konkretnom slučaju, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa. U konkretnom slučaju tužbeni zahtev se odnosi na uplatu doprinosa, pa se dozvoljenost revizije ceni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 04.10.2016. godine. Taksa na tužbu i prvostepenu presudu je određena u iznosu od po 2.500,00 dinara, što odgovara vrednosti predmeta spora od 15.000,00 dinara shodno Tarifnom broju 1. stav 1. tačka 2. iz Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ broj 28/94 ... 95/18).

Imajući u vidu da se u konkrentom slučaju radi o zahtevu za činidbu u parnici iz radnog odnosa, u kojoj vrednost predmeta spora ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da revizija tužene nije dozvoljena primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić