Nižestepeni sudovi su o odgovornosti tužene odlučili primenom člana 164. Zakona o radu i članova 154. stav 1, 173, 174. i 177. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Po stanovištu sudova, tražena nematerijalna šteta nastala je na radu i u vezi sa radom zbog neravnina na sportskom terenu koji tužena nije održavala, tako da je njena odgovornost objektivna - odgovornost od opasne stvari, odnosno opasne delatnosti.

Tužena predlaže da se o njenoj posebnoj reviziji odlučuje radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, u cilju ostvarenja ravnopravnosti stranaka. Po stanovištu tužene koja se poziva na presudu Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2314/2019 od 23.09.2020. godine, zaposleni nema pravo na naknadu štete nastale povredom tokom sportskih aktivnosti u kojima su poštovana pravila igre.

Po oceni Vrhovnog suda, u ovom sporu nema pravnih pitanja koja su u opštem interesu ili su u interesu ravnopravnosti građana.

Tužena uz reviziju nije priložila označenu odluku Vrhovnog kasacionog suda na kojoj zasniva svoj stav o nepostojanju njene odgovornosti za štetu u ovom sporu. Inače, tom presudom je dozvoljeno odlučivanje o posebnoj reviziji tužene i ukinute su obe nižestepene presude jer zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu utvrđene bitne činjenice da li je poslodavac sportsku aktivnost tokom koje se zaposleni povredio organizovao u vezi sa radom, ili je do toga došlo tokom rekreacije zaposlenih i njihovim samoorganizovanjem. Ova odluka, po nalaženju Vrhovnog suda, ne može se u ovom sporu iskoristiti kao prikaz neujednačene sudske prakse i razlog da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tužene. U konkretnom slučaju, povreda tužioca je nesporno nastala tokom sportske aktivnosti kao dela procesa rada profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, očuvanja i unapređenja njihove fizičke sposobnosti i nije u vezi sa povredom pravila sportske igre već sa neadekvatnim - neravnim terenom tuženog poslodavca koji nije bio održavan.

Konačno, ne postoji ni potreba za novim tumačenjem materijalnog prava na čiju primenu Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Prema članu 164. Zakona o radu, ako zaposleni pretrpi povredu na radu ili u vezi sa radom poslodavac je dužan da mu štetu naknadi u skladu sa zakonom i opštim aktom. Tužilac je povređen na radu, tokom redovne fizičke obuke profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, zbog čega postoji obaveza tužene da mu tu štetu nadoknadi ako se utvrdi njena odgovornost za nastalu štetu. Iz navedene odredbe sledi da se na odgovornost poslodavca - tužene primenjuju pravila o odgovornosti po osnovu krivice (subjektivne odgovornosti) i po osnovu uzročne veze, odnosno odgovornost od opasne stvari ili opasne delatnosti (objektivna odgovornost). Povreda je tužiocu naneta prilikom doskoka na neravnom terenu - sportskom poligonu tužene koji nije bio održavan. Neravan teren se može smatrati opasnom stvari jer se takvom smatra pokretna ili nepokretna stvar koja sojim položajem, u potrebom, unutrašnjim osobinama ili samim postojanjem povećava opasnost za okolinu. Tužena je imalac terena - sportskog poligona i kao takva odgovara za nastalu štetu po članu 174. Zakona o obligacionim odnosima, a nije dokazala da postoji neki od osnova za oslobođenja od odgovornosti iz člana 177. tog zakona.

Spor za naknadu štete zbog povrede zaposlenog na radu ili u vezi sa radom je spor iz radnog odnosa. Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U sporovima za naplatu novčanog potraživanja iz radnog odnosa se, na osnovu člana 436. ZPP, o dozvoljenosti revizije odlučuje shodnom primenom člana 403. stav 3. tog zakona - prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela.

U konkretnom slučaju, vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 220.000,00 dinara i očigledno je niža od dinarske protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koja je merodavna za dozvoljenost revizije u imovinsko-pravnim sporovima.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom, a na osnovu članova 410. stav 2. tačka 5. i 413. istog zakona kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić