.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 21129/2023
19.01.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Lazić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Jasmina Dimitrijević, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju i utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 641/23 od 06.04.2023. godine, u sednici održanoj 19.01.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 641/23 od 06.04.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Negotinu P 931/21 od 20.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo Ugovor o doživotnom izdržavanju R 120-87 zaključen 25.03.1987. godine pred Opštinskim sudom u Negotinu između sada pok. VV, kao primaoca izdržavanja i tužene, da se utvrdi da je tužilja po osnovu nasleđa iza smrti svog pok. oca VV vlasnik ½ navedenih nepokretnosti kao u ovom stavu izreke, koje su nakon donošenja rešenja o obustavi ostavinskog postupka u Službi za katastar nepokretnosti upisani na ime tužene i što je tužena dužna da joj prizna i dozvoli da se upiše kao vlasnik u Službi za katastar nepokretnosti, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je ništav Ugovor o doživotnom izdržavanju R 120-87 zaključen 25.03.1987. godine pred Opštinskim sudom u Negotinu između sada pok. VV, kao primaoca izdržavanja i tužene, u delu kojim je pok. VV raspolagao imovinom stečenom u zajednici, da se utvrdi da je tužilja na osnovu nasleđa iza smrti svog pok. oca VV vlasnik nepokretnosti bliže opisanih u ovom stavu izreke i po osnovu nasleđa od svoje pok. majke ½ napred opisane imovine i da se tužena obaveže da joj to pravo prizna i dozvoli upis kod Službe za katastar nepokretnosti, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati 63.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 641/23 od 06.04.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužena je podnela odgovor na reviziju.
Ispitujući dozvoljenost revizije tužilje u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju i prava svojine podneta je 08.11.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 50.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na nenovčano potraživanje, u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužilje nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
