Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1348/2024
28.05.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Jelena Cakić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Nišu, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž1 71/22 od 03.11.2022. godine, u sednici održanoj 28.05.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž1 71/22 od 03.11.2022. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Prokuplju Gž1 71/22 od 03.11.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Kuršumliji P1 186/22 od 25.08.2022. godine odbačena je tužba tužioca podneta protiv tužene radi utvrđenja prava, odnosno pravnog odnosa.

Rešenjem Višeg suda u Prokuplju Gž1 71/22 od 03.11.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Osnovnog suda u Kuršumliji P1 186/22 od 25.08.2022. godine.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju sa predlogom da se o istoj odluči primenom člana 404. ZPP.

Članom 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je 2. stavom istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Tužbom u ovoj parnici tužilac je tražio da se utvrdi da za obavezu Zavoda - Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Žubor“ iz Kuršumlijske banje za uplatu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, određenu presudom Opštinskog suda u Kuršumliji P1 291/07 od 09.01.2008. godine, odgovara tužena Republika Srbija. Nakon preispitivanja tužbe prvostepeni sud je primenom člana 294. stav 1. tačka 6. ZPP istu odbacio nalazeći da ne postoji pravni interes tužioca za podnošenje tužbe za utvrđenje u smislu člana 194. ZPP.

Kako sledi iz citirane odredbe člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija može da se podnese zbog pogrešne primene materijalnog prava ukoliko su ispunjeni i drugi njome predviđeni razlozi, koji po nalaženju Vrhovnog suda u konkretnom slučaju ne postoje, jer nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a izjavljenim vanrednim pravnim lekom ne ukazuje se na postojanje odluka revizijskog suda koje bi uslovile potrebu za ujednačavanjem sudske prakse.

Na osnovu izloženog, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozoljenost revizije u smislu člana 403. stav 3. i člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 413. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Članom 410. stav 2. tačka 5. ZPP propisano je da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3), osim iz člana 404. ovog zakona.

Članom 413. ZPP propisano je da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju Vrhovni sud obaciti rešenjem ako to u granicama svojih ovlašćenja (član 410), nije učinio prvostepeni sud.

Tužba u ovoj parnici podneta je dana 01.07.2022. godine. Vrednost predmeta spora je 4.000,00 dinara.

Kako iz izloženog sledi da vrednost predmeta spora u ovoj parnici ne prelazi iznos označen u članu 403. stav 3. ZPP, to je primenom člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.