Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 1348/2024
28.05.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић, Радославе Мађаров, Марине Милановић и Драгане Бољевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., кога заступа Јелена Цакић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, чији је законски заступник Државно правобранилаштво - Одељење у Нишу, ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Прокупљу Гж1 71/22 од 03.11.2022. године, у седници одржаној 28.05.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Прокупљу Гж1 71/22 од 03.11.2022. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против решења Вишег суда у Прокупљу Гж1 71/22 од 03.11.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Куршумлији П1 186/22 од 25.08.2022. године одбачена је тужба тужиоца поднета против тужене ради утврђења права, односно правног односа.

Решењем Вишег суда у Прокупљу Гж1 71/22 од 03.11.2022. године одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђено решење Основног суда у Куршумлији П1 186/22 од 25.08.2022. године.

Против правноснажног решења донетог у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију са предлогом да се о истој одлучи применом члана 404. ЗПП.

Чланом 404. став 1. ЗПП („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 са изменама и допунама) прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), док је 2. ставом истог члана прописано да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Тужбом у овој парници тужилац је тражио да се утврди да за обавезу Завода - Специјалне болнице за рехабилитацију „Жубор“ из Куршумлијске бање за уплату пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање, одређену пресудом Општинског суда у Куршумлији П1 291/07 од 09.01.2008. године, одговара тужена Република Србија. Након преиспитивања тужбе првостепени суд је применом члана 294. став 1. тачка 6. ЗПП исту одбацио налазећи да не постоји правни интерес тужиоца за подношење тужбе за утврђење у смислу члана 194. ЗПП.

Како следи из цитиране одредбе члана 404. став 1. ЗПП, посебна ревизија може да се поднесе због погрешне примене материјалног права уколико су испуњени и други њоме предвиђени разлози, који по налажењу Врховног суда у конкретном случају не постоје, јер нема потребе за разматрањем правних питања од општег интереса или питања у интересу равноправности грађана, а изјављеним ванредним правним леком не указује се на постојање одлука ревизијског суда које би условиле потребу за уједначавањем судске праксе.

На основу изложеног, применом члана 404. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Испитујући дозољеност ревизије у смислу члана 403. став 3. и члана 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 413. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Чланом 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Чланом 410. став 2. тачка 5. ЗПП прописано је да је ревизија недозвољена ако је изјављена против пресуде против које по закону не може да се поднесе (члан 403. став 1. и 3), осим из члана 404. овог закона.

Чланом 413. ЗПП прописано је да ће неблаговремену, непотпуну или недозвољену ревизију Врховни суд обацити решењем ако то у границама својих овлашћења (члан 410), није учинио првостепени суд.

Тужба у овој парници поднета је дана 01.07.2022. године. Вредност предмета спора је 4.000,00 динара.

Како из изложеног следи да вредност предмета спора у овој парници не прелази износ означен у члану 403. став 3. ЗПП, то је применом члана 413. ЗПП, одлучено као у другом ставу изреке.