Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 19921/18 od 08.09.2022. godine, odbijena je žalba predlagača i prvostepeno rešenje potvrđeno u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, preinačeno je prvostepeno rešenje u stavu trećem izreke i obavezan krajnji korisnik da predlagaču na ime troškova vanparničnog postupka isplati 165.375,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev predlagača za troškove drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja, predlagač je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Krajnji korisnik je podneo odgovor na reviziju.

Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP za odlučivanje o posebnoj reviziji predlagača, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa, već je vezano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog pravnog odnosa, a tržišna vrednost nepokretnosti je utvrđena primenom člana 42. Zakona o eksproprijaciji, što je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda iznetim kroz odluke u istom činjeničnom i pravnom osnovu. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je utvrdio da revizija predlagača, nije dozvoljena ni kao redovna.

Prema odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Postupak određivanja naknade za ekspropisane nepokretnosti pred sudom započet je 29.01.2016. godine. Kako vrednost pobijanog dela pravnosnažnog rešenja (1.797.589,00 dinara), ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja predloga, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stava 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. u vezi člana 420. ZPP, odlučio kao stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković