Решењем Вишег суда у Београду Гж 19921/18 од 08.09.2022. године, одбијена је жалба предлагача и првостепено решење потврђено у ставу првом и другом изреке. Ставом другим изреке, преиначено је првостепено решење у ставу трећем изреке и обавезан крајњи корисник да предлагачу на име трошкова ванпарничног поступка исплати 165.375,00 динара. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев предлагача за трошкове другостепеног поступка.

Против правноснажног другостепеног решења, предлагач је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права са предлогом да се о ревизији одлучује као изузетно дозвољеној, на основу члана 404. Закона о парничном поступку.

Крајњи корисник је поднео одговор на ревизију.

Према одредби члана 404. став 1. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20) у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Вровног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, нису испуњени услови из члана 404. ЗПП за одлучивање о посебној ревизији предлагача, јер не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Спорно правно питање није од општег интереса, већ је везано за конкретну чињеничну подлогу и решење спорног правног односа, а тржишна вредност непокретности је утврђена применом члана 42. Закона о експропријацији, што је у складу са правним схватањем Врховног касационог суда изнетим кроз одлуке у истом чињеничном и правном основу. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је утврдио да ревизија предлагача, није дозвољена ни као редовна.

Према одредби члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Поступак одређивања накнаде за експрописане непокретности пред судом започет је 29.01.2016. године. Како вредност побијаног дела правноснажног решења (1.797.589,00 динара), не прелази динарску противвредност 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије, на дан подношења предлога, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена у смислу члана 403. става 3. ЗПП.

Из наведених разлога, Врховни суд је на основу члана 413. у вези члана 420. ЗПП, одлучио као ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић