Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3058/22 od 06.10.2022. godine delimično je preinačena presuda Osnovnog suda u Šapcu P1 20/20 od 01.03.2022. godine P1 20/20 od 01.03.2022. godine u usvajajućem delu i odbijeni su zahtevi tužilje da se utvrdi da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog na osnovu ugovora o radu zaključenog pod brojem ../19 od 01.10.2019. godine da se poništi kao nezakonit sporazum o prestanku radnog odnosa zaključen pod brojem .. od 23.12.2019. godine između tužilje i tuženog, kao i zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka. (stav prvi izreke) . U preostalom usvajajućem delu, odbijena je žalba i potvrđena prvostepena presuda. (stav drugi izreke). Obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 44.054,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude, donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 10/23 – drugi zakon) pa je ocenio da je revizija osnovana, a drugostepena presuda doneta uz bitnu povredu postupka.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Po oceni Vrhovnog suda osnovano se revizijom tužioca ističe da je drugostepeni sud bez zakazivanja rasprave pred drugostepenim sudom utvrdio drugačije činjenično stanje u odnosu na prvostepeni sud, te je na taj način učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi sa članom 383. stav 3. i stav 4. istog zakona, što je bilo od uticaja na donošenje zakonite presude.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilja je zaključila sa tuženim ugovor o radu broj ../2019 od 01.10.2019. godine, kojim je zasnovala radni odnos radi obavljanja poslova „...“, na određeno vreme počev od 01.10.2019. godine, a najduže do 31.03.2020. godine, po osnovu privremeno povećanog obima posla usled uvođenja novog prodajnog asortimana u mrežu poslodavca. U Sporazumu o prestanku radnog odnosa broj .. od 23.12.2019. godine navedeno je da su se ugovorači sporazumeli da tužilji prestaje radni odnos dana 31.01.2020. godine kada u celosti prestaje dejstvo ugovora o radu koji je na snazi na dan zaključenja sporazuma. U članu 8. sporazuma je navedeno da je pre potpisivanja sporazuma zaposlena shodno odredbi člana 177. stav 2. Zakona o radu, upoznata sa posledicama sporazuma o prestanku radnog odnosa na ostvarivanje prava za slučaj nezaposlenosti, što svojim potpisom potvrđuje i to da nema pravo na isplatu novčane naknade propisane odredbama člana od 66. do 77. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, kao i da nema pravo na zdrastveno, penzijsko i invalidsko osiguranje koje pripada korisnicima navedene naknade u skladu sa odredbama člana 78. tog zakona. Navedeni sporazum na strani tuženog, kao poslodavca, potpisala je BB. Direktor tuženog je dao 24.05.2019. godine, ovlašćenje pod brojem ../2019, BB da odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa, pored ostalog i da potpisuje sporazum o prestanku radnog odnosa. Tužilja je 23.12.2019. godine došla na rad u drugu smenu, kada je po pozivu otišla kod VV na razgovor. On joj je ponudio da zaključi sporazum o prestanku radnog odnosa, a ponuda se sastojala u tome da ne mora u toku januara meseca da dolazi na posao, ali će primiti zaradu kao da je dolazila. Rečeno joj je da ako ne potpiše sporazum ta ponuda neće više važiti.

Iz ovako utvrđenog činjeničnog stanja, ocenom iskaza tužilje i svedoka, prvostepeni sud je zaključio da tužilja nije slobodnom voljom potpisala navedeni sporazum o prestanku radnog odnosa i da je iz tog razloga sporazum poništen kao nezakonit. Prvostepeni sud je ocenio iskaz tužilje kao istinit, da joj nije dozvoljeno da pročita predlog sporazuma a da je na nju vršen pritisak da potpiše sporazum, da je razgovor bio neprijatan, povišenog tona i da joj je predočio da bolju ponudu neće dobiti, Ocenom iskaza tužilje i svedoka prvostepeni sud je zaključio da je kod tuženog obim posla bio kontinuiran i da nije bilo razloga za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme, pa je utvrdio da je tužilja zasnovala kod tuženog radni odnos na neodređeno vreme jer je tužilja radni odnos zasnovala suprotno odredbama Zakona o radu.

Drugostepeni sud je zaključio da nisu ispunjeni uslovi za poništaj konkretnog sporazuma o prestanku radnog odnosa u smislu člana 111. i 112. ZOO, jer nije dokazano tokom postupka da tužilja prilikom zaključenja sporazuma nije slobodno i ozbiljno izrazila svoju volju shodno članu 28. ZOO, već da je svoju volju da zaključi sporazum formirala usled pritisaka, pretnji ili prinude poslodavca. Drugostepeni sud je zaključio i da nisu ispunjeni uslovi za utvrđenje da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme. Stoga je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu u tom delu i odbio tužbeni zahtev da se poništi predmetni sporazum, da se tužlja vrati na rad i da se utvrdi da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme.

Prema stanovištu Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju, drugostepeni sud nije mogao, na osnovu utvrđenih činjenica u prvostepenoj presudi, da donese drugačiji zaključak o pravnoj valjanosti spornog sporazuma o prestanku radnog odnosa bez zakazivanja rasprave pred drugostepenim sudom i saslušanja parničnih stranaka i svedoka koji su saslušani u prvostepenom postupku. Upravo na osnovu iskaza tužilje i saslušanih svedoka je prvostepeni sud utvdio činjenice iz kojih je zaključio da tužilja nije splobodno izrazila volju prilikom zaključenja sporazuma. Propustio je sud da oceni iz kojih razloga bi tužilja pristala da zaključi sporazum o prestanku radnog odnosa, pri utvrđenim činjenicama da neće imati pravo na pravo na isplatu novčane naknade propisane odredbama člana od 66. do 77. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, kao i da neće imati pravo na zdrastveno, penzijsko i invalidsko osiguranje koje pripada korisnicima navedene naknade u skladu sa odredbama člana 78. tog zakona. Propustio je da oceni, u tom smislu, šta je onda značio iskaz svedoka VV da neće dobiti bolju ponudu. Na osnovu iskaza tužilje i saslušanih svedoka prvostepeni sud je utvrdio činjenice vezane za kontinuitet obima posla odnosno da li je postojao povećan obim posla u spornom periodu i zaključio o tome da li su ugovori o radu na određeno vreme zaključeni u skadu sa Zakonom o radu.

Pošto drugostepeni sud nije zakazao glavnu raspravu na kojoj bi, nakon izvođenja potrebnih dokaza utvrdio drugačije činjenično stanje od onog koje je utvrdio prvostepeni sud, odnosno drugačije ocenio dokaze na osnovu kojih bi izveo zaključak o postojanju činjenica koje ukazuju na to da nije postojala mana volje odnosno da je postojao jedan od razloga iz člana 37. Zakona o radu za zasnivanje radnog odnosa na odrđeno vreme, drugostepena presuda je ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu primedbe iz ovog rešenja, te će oceniti da li je, radi pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja i drugačije ocene izvedenih dokaza potrebno zakazati raspravu pred drugostepenim sudom na kome bi ponovo bili izvedeni dokazi, u smislu člana 383. ZPP, nakon čega će u zavisnosti od rezultata takvog postupanja ponovo odlučiti o žalbi tužene.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, a na osnovu odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković