.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 19945/2024
27.03.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Janković, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Novica Stefanović, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1198/23 od 26.10.2023. godine, u sednici održanoj 27.03.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1198/23 od 26.10.2023. godine u odbijajućem delu stava trećeg izreke, alineja prva u pogledu odluke o zakonskoj zateznoj kamati i odluci o troškovima postupka (stav 5. izreke).
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 19989/2021 od 15.12.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati novčano potraživanje na ime izvršenih advokatskih usluga po računu broj 8/2016 od 21.06.2016. godine u iznosu od 194.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.06.2016. godine do isplate, dok je do traženog iznosa od 370.100,00 dinara tužbeni zahtev odbijen. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 73.941,00 dinar.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1198/23 od 26.10.2023. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, ukinuto je u celosti rešenje o izvršenju Osnovnog suda u Nišu IIV 318/17 od 04.04.2017. godine. Stavom trećim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime duga za pružene advokatske usluge u predmetu P 1795/14 isplati 23.100,00 dinara na ime ugovorene nagrade za rad advokata, dok je zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 21.06.2016. godine odbijen (alineja prva), zatim u predmetu P 11000/15 iznos od 55.000,00 dinara na ime ugovorene nagrade za rad advokata 20.000,00 dinara, kao i na ime pružanja advokatskih usluga 35.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.06.2016. godine do isplate, dok je zahtev odbijen preko dosuđenog iznosa na ime duga od 55.000,00 dinara do traženog iznosa od 62.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 21.06.2016. godine do isplate, kao i na ime zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 20.000,00 dinara od 21.06.2016. godine do isplate i zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 35.000,00 dinara za period od 21.06.2016. godine do 24.06.2016. godine (alineja druga), zatim u predmetu K 861/14 iznos od 105.000,00 dinara na ime odbrane i sastava žalbe sa zakonskom zateznom kamatom od 25.06.2016. godine, dok je preko dosuđenog za zakonsku zateznu kamatu za period od 21.06.2016. godine do 24.06.2016. godine tužbeni zahtev odbijen (alineja treća). Stavom četrtim izreke, tužba tužioca je povučena za iznos od 190.100,00 dinara do 370.100,00 dinara, ukupno za 180.000,00 dinara. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u odbijajućem delu stava trećeg izreke, alineja prva u pogledu odluke o zakonskoj zateznoj kamati i odluci o troškovima postupka, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP revizija je nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1. i 3.), osim iz člana 404. ovog zakona.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 28. stav 1. ZPP, propisano je da ako je, između ostalog, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema odredbi člana 2. istog člana ne uzimaju u obzir kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka, ako ne čine glavni zahtev.
Pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana 28. ZPP, podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjima smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili u vezi sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.
U konkretnom slučaju, revizija je izjavljena protiv odbijajućeg dela odluke o kamati na glavni dug i na odluku o troškovima postupka, dakle protiv dela presude kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca koje ne čini njegovo glavno potraživanje, pa je revizija tužioca nedozvoljena. Revizija nije dozvoljena ni po članu 403. stav 2. tačka 3. ZPP (drugostepeni sud je ukinuo prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima) jer se pobija odluka o kamati kao sporednom potraživanju i odluci o troškovima postupka (Zaključak Vrhovnog kasacionog suda o dozvoljenosti revizije od 03.03. i 10.03. 2015. godine).
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
