Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Kž I 856/05
05.07.2005. godina
Beograd

U IME NARODA

 

 

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Slobodana Rašića, Nevenke Važić, dr Gligorija Spasojevića i mr Sretka Jankovića, članova veća, sa savetnikom Aleksandrom Simić, zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv optuženog AA, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 245. stav 1. OKZ-a, odlučujući o žalbama branioca optuženog AA i Okružnog javnog tužioca u Zrenjaninu, izjavljenim protiv presude Okružnog suda u Zrenjaninu K.br.114/04 od 03.03.2005. godine, u sednici veća održanoj dana 05.07.2005. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe branioca optuženog AA i Okružnog javnog tužioca u Zrenjaninu i presuda Okružnog suda u Zrenjaninu K.br.114/04 od 03.03.2005. godine, POTVRĐUJE.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Prvostepenom presudom optuženi AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 245. stav 1. OKZ-a, pa ga je sud primenom navedenog zakonskog propisa i članova 5, 33, 38, 41, 42, 43. i 50. OKZ-a osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, u koju kaznu se optuženom ima uračunati vreme provedeno u pritvoru od 19.10.2004. godine, od 18,00 časova pa do 16.11.2004. godine.

 

Na osnovu člana 84. OKZ-a od optuženog je oduzeto 9.500,00 dinara koji se nalaze u sudu pod brojem Kdp.11/2004.

 

Primenom člana 211. stav 3. ZKP-a optuženom AA vraćene su stvari, bliže označene u izreci pobijane presude.

 

Istom presudom, na osnovu člana 69. stav 2. OKZ-a od svedoka SS oduzet je jedan paketić od papira u kojem se nalazi braonkasta praškasta supstanca pronađena u putničkom motornom vozilu marke „aa“, reg. oznake ___, koji je privremeno oduzet dana 19.10.2004. godine, te se isti po pravnosnažnosti presude ima uništiti.

 

Na osnovu člana 211. stav 3. ZKP-a, SS vraćene su stvari, bliže navedene u izreci prvostepene presude.

 

Primenom člana 196. stav 4. ZKP-a optuženi je oslobođen plaćanja troškova krivičnog postupka i isti padaju na teret budžetskih sredstava.

 

Protiv navedene presude žalbe su izjavili:

 

- branilac optuženog AA – advokat AB, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da istu preinači tako što će optuženom izreći uslovnu osudu.

 

- Okružni javni tužilac u Zrenjaninu zbog odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijanu presudu tako što će optuženom izreći kaznu zatvora u dužem vremenskom trajanju.

 

Republički javni tužilac je dopisom Ktž.br.997/05 od 31.05.2005. godine, predložio da Vrhovni sud uvažavanjem žalbe Okružnog javnog tužioca u Zrenjaninu preinači prvostepenu presudu i optuženom izrekne kaznu zatvora u dužem vremenskom trajanju, a da žalbu branioca optuženog AA odbije kao neosnovanu.

 

Vrhovni sud je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom koju je po službenoj dužnosti ispitao u smislu člana 380. ZKP-a i žalbama, pa je po oceni žalbenih navoda i predloga, našao:

 

Žalbe su neosnovane.

 

Prvostepena presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti povrede krivičnog zakona, a na koje povrede Vrhovni sud kao drugostepeni povodom žalbe u smislu člana 380. ZKP-a pazi po službenoj dužnosti.

 

Sledstveno tome neosnovano se žalbom branioca optuženog pobija prvostepena presuda zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka.

 

Naime, neosnovani su navodi iz žalbe branioca optuženog da je izreka pobijane presude nerazumljiva jer u istoj nedostaju znakovi interpukcije, a obzirom da pobijana presuda i bez znakova interpukcije u smislu kako se to u žalbi navodi je jasna i razumljiva.

 

Pored toga neosnovano se žalbom ističe, da je izreka prvostepene presude protivurečna sama sebi i obrazloženju presude, obzirom da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je primenom odredbe člana 69. stav 2. ZKP-a, oduzeo predmetni heroin od svedoka SS, jer je od ovog svedoka isti privremeno oduzet od strane OUP-a, a kako je optuženi u svojoj odbrani sam priznao da je taj heroin njegov, to je izreka prvostepene presude potpuna i neprotivurečna.

 

Vrhovni sud nalazi da su neosnovani i žalbeni navodi da o odlučnim činjenicama postoji znatna protivurečnost između onoga što se navodi u razlozima presude i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika, jer se uvidom u spise predmeta utvrđuje da takve protivurečnosti nema i da je sadržina zapisnika o iskazima optuženog i saslušanih svedoka identična onome što se o tim iskazima navodi u obrazloženju pobijane presude, a u pogledu svih važnih činjenica i okolnosti, pri čemu su razlike u iskazu svedoka SS1 koji je kod istražnog sudije naveo da se sa optuženim dogovorio da mu prodaje heroin u količini od 2,5 grama, a da je na pretresu naveo da je uvek naručivao po 1 gram heroina, su nebitne, imajući u vidu da je sam optuženi naveo da je 19.10.2004. godine za ovog svedoka kupio 2,5 grama heroina.

 

Pobijajući prvostepenu presudu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, žalbom branioca optuženog se u suštini osporava ocena dokaza izvedenih od strane prvostepenog suda. Pored toga, u žalbi se ističe da iz predmeta nisu izdvojeni delovi spisa koji ne smeju biti u spisima, nemaju snagu dokaza, i to izjava optuženog data istražnom sudiji dok je bio pod uticajem droge i padao u nesvest.

 

Iznete žalbene navode Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

 

Ovo sa razloga što je prvostepeni sud na osnovu izvedenih i pravilno ocenjenih svih dokaza, bliže označenih u obrazloženju pobijane presude i iznete odbrane optuženog, pravilno i u potpunosti utvrdio sve odlučne činjenice, kako one koje čine objektivna obeležja krivičnog dela u pitanju, tako i činjenice i okolnosti koje se tiču subjektivnog odnosa optuženog prema učinjenom delu.

 

Naime, činjenično stanje iz izreke pobijane presude, prvostepeni sud je pravilno i na nesumnjiv način utvrdio na osnovu iskaza svedoka SS i SS1 i pismenim dokazima u spisima predmeta, a u sklopu iznete odbrane optuženog. Da je optuženi u 20 navrata nabavljao opojnu drogu heroin koju je prodavao SS1 po ceni od 4.000,00 dinara za 1 gram, sud je po oceni Vrhovnog suda pravilno utvrdio na osnovu iskaza svedoka SS1, kao i da je optuženi ovom svedoku prodao i dve bočice leka „Metadon“, a činjenicu da je optuženi dana 19.10.2004. godine nabavio u Novom Sadu opojnu drogu heroin u količini od 2,5 grama koju je prodao SS1 za iznos od 9.500,00 dinara, sud je utvrdio na osnovu iskaza svedoka SS1, a delimično i na osnovu odbrane optuženog.

 

Pri tome je prvostepeni sud dao jasne i uverljive razloge zašto nije prihvatio odbranu optuženog u delu gde navodi da je heroin kupovao zajedno sa SS1, da su zajedno skupili novac i konzumirali heroin, pravilno nalazeći da je ista data u cilju umanjenja krivične odgovornosti, a pre svega imajući u vidu iskaz svedoka SS1 koji je i u prethodnom postupku i na glavnom pretresu bio dosledan i tvrdio upravo suprotno, i koji je bio ubedljiviji prilikom suočenja.

 

Pored toga, Vrhovni sud nalazi da su neosnovani i žalbeni navodi da se pobijana presuda zasnovala na dokazu na kome se po odredbama Zakonika ne može zasnivati, a obzirom da se iz zapisnika o ispitivanju optuženog u istrazi utvrđuje da je isti ispitan u prisustvu branioca, kao i da nije konstatovano da je optuženi kritičnom prilikom bio pod uticajem droge i da je padao u nesvest.

 

Prema tome, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno i u potpunosti utvrdio činjenično stanje i da je na isto pravilno primenio krivični zakon kada je našao da su se u krivično pravnim radnjama optuženog AA stekla sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga iz člana 245. stav 1. OKZ-a, pa se neosnovano žalbom branioca optuženog pobija prvostepena presuda i zbog povrede krivičnog zakona. Naime, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je optuženi krivično delo izvršio sa direktnim umišljajem, jer je bio svestan svih obeležja krivičnog dela i hteo je njegovo izvršenje.

 

Ispitujući prvostepenu presudu u delu odluke o kazni, a povodom žalbi branioca optuženog i javnog tužioca, Vrhovni sud nalazi da su žalbe neosnovane.

 

Ovo stoga što je prvostepeni sud pravilno utvrdio sve okolnosti iz člana 41. OKZ-a, a pravilno nalazeći da olakšavajuće okolnosti na strani optuženog i to da je mlad, i ranije neosuđivan, imaju karakter osobito olakšavajućih okolnosti, pa je primenom instituta ublažavanja kazni čl.42. i 43. OKZ-a optuženog osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, u koju kaznu će se optuženom uračunati vreme provedeno u pritvoru, bliže označeno u izreci pobijane presude.

 

I po nalaženju Vrhovnog suda ovako odmerena kazna u skladu je sa težinom učinjenog dela, stepenom društvene opasnosti dela i krivične odgovornosti optuženog kao učinioca i sa istom će se u potpunosti ostvariti svrha kažnjavanja propisana odredbom člana 33. OKZ-a.

 

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud nalazi da su neosnovani navodi iz žalbe Javnog tužioca da je prvostepeni sud precenio značaj olakšavajućih okolnosti na strani optuženog, a da nije u dovoljnoj meri cenio društvenu opasnost krivičnog dela, i po nalaženju Vrhovnog suda u ovoj žalbi ne navodi se nijedna okolnost koju prvostepeni sud nije cenio prilikom odmeravanja kazne optuženom, a koja bi bila od značaja za istu, pa je stoga žalba odbijena kao neosnovana.

 

Po nalaženju Vrhovnog suda neosnovani su i navodi iz žalbe branioca optuženog za izricanjem optuženom uslovne osude, a obzirom da se okrivljenom primenom instituta ublažavanja kazni iz člana 42. i 43. OKZ-a, kazna za navedeno krivično delo može ublažiti do jedne godine zatvora, pa nema zakonskih mogućnosti za izricanje uslovne osude, kako se to neosnovano ističe u žalbi branioca optuženog.

 

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 388. ZKP-a, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci presude.

 

Zapisničar, Predsednik veća-sudija,

Aleksandra Simić, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.

 

Za tačnost otpravka

 

lji