Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Кж I 856/05
05.07.2005. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

 

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Слободана Рашића, Невенке Важић, др Глигорија Спасојевића и мр Сретка Јанковића, чланова већа, са саветником Александром Симић, записничарем, у кривичном предмету против оптуженог АА, због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 245. став 1. ОКЗ-а, одлучујући о жалбама браниоца оптуженог АА и Окружног јавног тужиоца у Зрењанину, изјављеним против пресуде Окружног суда у Зрењанину К.бр.114/04 од 03.03.2005. године, у седници већа одржаној дана 05.07.2005. године, донео је

 

П Р Е С У Д У

 

ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалбе браниоца оптуженог АА и Окружног јавног тужиоца у Зрењанину и пресуда Окружног суда у Зрењанину К.бр.114/04 од 03.03.2005. године, ПОТВРЂУЈЕ.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Првостепеном пресудом оптужени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела неовлашћене производње, држања и стављања у промет опојних дрога из члана 245. став 1. ОКЗ-а, па га је суд применом наведеног законског прописа и чланова 5, 33, 38, 41, 42, 43. и 50. ОКЗ-а осудио на казну затвора у трајању од две године, у коју казну се оптуженом има урачунати време проведено у притвору од 19.10.2004. године, од 18,00 часова па до 16.11.2004. године.

 

На основу члана 84. ОКЗ-а од оптуженог је одузето 9.500,00 динара који се налазе у суду под бројем Кдп.11/2004.

 

Применом члана 211. став 3. ЗКП-а оптуженом АА враћене су ствари, ближе означене у изреци побијане пресуде.

 

Истом пресудом, на основу члана 69. став 2. ОКЗ-а од сведока СС одузет је један пакетић од папира у којем се налази браонкаста прашкаста супстанца пронађена у путничком моторном возилу марке „аа“, рег. ознаке ___, који је привремено одузет дана 19.10.2004. године, те се исти по правноснажности пресуде има уништити.

 

На основу члана 211. став 3. ЗКП-а, СС враћене су ствари, ближе наведене у изреци првостепене пресуде.

 

Применом члана 196. став 4. ЗКП-а оптужени је ослобођен плаћања трошкова кривичног поступка и исти падају на терет буџетских средстава.

 

Против наведене пресуде жалбе су изјавили:

 

- бранилац оптуженог АА – адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Врховни суд укине побијану пресуду и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или да исту преиначи тако што ће оптуженом изрећи условну осуду.

 

- Окружни јавни тужилац у Зрењанину због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Врховни суд преиначи побијану пресуду тако што ће оптуженом изрећи казну затвора у дужем временском трајању.

 

Републички јавни тужилац је дописом Ктж.бр.997/05 од 31.05.2005. године, предложио да Врховни суд уважавањем жалбе Окружног јавног тужиоца у Зрењанину преиначи првостепену пресуду и оптуженом изрекне казну затвора у дужем временском трајању, а да жалбу браниоца оптуженог АА одбије као неосновану.

 

Врховни суд је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаном пресудом коју је по службеној дужности испитао у смислу члана 380. ЗКП-а и жалбама, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

 

Жалбе су неосноване.

 

Првостепена пресуда не садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, нити повреде кривичног закона, а на које повреде Врховни суд као другостепени поводом жалбе у смислу члана 380. ЗКП-а пази по службеној дужности.

 

Следствено томе неосновано се жалбом браниоца оптуженог побија првостепена пресуда због битне повреде одредаба кривичног поступка.

 

Наиме, неосновани су наводи из жалбе браниоца оптуженог да је изрека побијане пресуде неразумљива јер у истој недостају знакови интерпукције, а обзиром да побијана пресуда и без знакова интерпукције у смислу како се то у жалби наводи је јасна и разумљива.

 

Поред тога неосновано се жалбом истиче, да је изрека првостепене пресуде противуречна сама себи и образложењу пресуде, обзиром да је првостепени суд правилно поступио када је применом одредбе члана 69. став 2. ЗКП-а, одузео предметни хероин од сведока СС, јер је од овог сведока исти привремено одузет од стране ОУП-а, а како је оптужени у својој одбрани сам признао да је тај хероин његов, то је изрека првостепене пресуде потпуна и непротивуречна.

 

Врховни суд налази да су неосновани и жалбени наводи да о одлучним чињеницама постоји знатна противуречност између онога што се наводи у разлозима пресуде и записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа или записника, јер се увидом у списе предмета утврђује да такве противуречности нема и да је садржина записника о исказима оптуженог и саслушаних сведока идентична ономе што се о тим исказима наводи у образложењу побијане пресуде, а у погледу свих важних чињеница и околности, при чему су разлике у исказу сведока СС1 који је код истражног судије навео да се са оптуженим договорио да му продаје хероин у количини од 2,5 грама, а да је на претресу навео да је увек наручивао по 1 грам хероина, су небитне, имајући у виду да је сам оптужени навео да је 19.10.2004. године за овог сведока купио 2,5 грама хероина.

 

Побијајући првостепену пресуду због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, жалбом браниоца оптуженог се у суштини оспорава оцена доказа изведених од стране првостепеног суда. Поред тога, у жалби се истиче да из предмета нису издвојени делови списа који не смеју бити у списима, немају снагу доказа, и то изјава оптуженог дата истражном судији док је био под утицајем дроге и падаo у несвест.

 

Изнете жалбене наводе Врховни суд оцењује као неосноване.

 

Ово са разлога што је првостепени суд на основу изведених и правилно оцењених свих доказа, ближе означених у образложењу побијане пресуде и изнете одбране оптуженог, правилно и у потпуности утврдио све одлучне чињенице, како оне које чине објективна обележја кривичног дела у питању, тако и чињенице и околности које се тичу субјективног односа оптуженог према учињеном делу.

 

Наиме, чињенично стање из изреке побијане пресуде, првостепени суд је правилно и на несумњив начин утврдио на основу исказа сведока СС и СС1 и писменим доказима у списима предмета, а у склопу изнете одбране оптуженог. Да је оптужени у 20 наврата набављао опојну дрогу хероин коју је продавао СС1 по цени од 4.000,00 динара за 1 грам, суд је по оцени Врховног суда правилно утврдио на основу исказа сведока СС1, као и да је оптужени овом сведоку продао и две бочице лека „Метадон“, а чињеницу да је оптужени дана 19.10.2004. године набавио у Новом Саду опојну дрогу хероин у количини од 2,5 грама коју је продао СС1 за износ од 9.500,00 динара, суд је утврдио на основу исказа сведока СС1, а делимично и на основу одбране оптуженог.

 

При томе је првостепени суд дао јасне и уверљиве разлоге зашто није прихватио одбрану оптуженог у делу где наводи да је хероин куповао заједно са СС1, да су заједно скупили новац и конзумирали хероин, правилно налазећи да је иста дата у циљу умањења кривичне одговорности, а пре свега имајући у виду исказ сведока СС1 који је и у претходном поступку и на главном претресу био доследан и тврдио управо супротно, и који је био убедљивији приликом суочења.

 

Поред тога, Врховни суд налази да су неосновани и жалбени наводи да се побијана пресуда засновала на доказу на коме се по одредбама Законика не може заснивати, а обзиром да се из записника о испитивању оптуженог у истрази утврђује да је исти испитан у присуству браниоца, као и да није констатовано да је оптужени критичном приликом био под утицајем дроге и да је падао у несвест.

 

Према томе, Врховни суд налази да је првостепени суд правилно и у потпуности утврдио чињенично стање и да је на исто правилно применио кривични закон када је нашао да су се у кривично правним радњама оптуженог АА стекла сва законска обележја кривичног дела неовлашћене производње, држања и стављања у промет опојних дрога из члана 245. став 1. ОКЗ-а, па се неосновано жалбом браниоца оптуженог побија првостепена пресуда и због повреде кривичног закона. Наиме, правилан је закључак првостепеног суда да је оптужени кривично дело извршио са директним умишљајем, јер је био свестан свих обележја кривичног дела и хтео је његово извршење.

 

Испитујући првостепену пресуду у делу одлуке о казни, а поводом жалби браниоца оптуженог и јавног тужиоца, Врховни суд налази да су жалбе неосноване.

 

Ово стога што је првостепени суд правилно утврдио све околности из члана 41. ОКЗ-а, а правилно налазећи да олакшавајуће околности на страни оптуженог и то да је млад, и раније неосуђиван, имају карактер особито олакшавајућих околности, па је применом института ублажавања казни чл.42. и 43. ОКЗ-а оптуженог осудио на казну затвора у трајању од две године, у коју казну ће се оптуженом урачунати време проведено у притвору, ближе означено у изреци побијане пресуде.

 

И по налажењу Врховног суда овако одмерена казна у складу је са тежином учињеног дела, степеном друштвене опасности дела и кривичне одговорности оптуженог као учиниоца и са истом ће се у потпуности остварити сврха кажњавања прописана одредбом члана 33. ОКЗ-а.

 

Са изнетих разлога, Врховни суд налази да су неосновани наводи из жалбе Јавног тужиоца да је првостепени суд преценио значај олакшавајућих околности на страни оптуженог, а да није у довољној мери ценио друштвену опасност кривичног дела, и по налажењу Врховног суда у овој жалби не наводи се ниједна околност коју првостепени суд није ценио приликом одмеравања казне оптуженом, а која би била од значаја за исту, па је стога жалба одбијена као неоснована.

 

По налажењу Врховног суда неосновани су и наводи из жалбе браниоца оптуженог за изрицањем оптуженом условне осуде, а обзиром да се окривљеном применом института ублажавања казни из члана 42. и 43. ОКЗ-а, казна за наведено кривично дело може ублажити до једне године затвора, па нема законских могућности за изрицање условне осуде, како се то неосновано истиче у жалби браниоца оптуженог.

 

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 388. ЗКП-а, Врховни суд је донео одлуку као у изреци пресуде.

 

Записничар, Председник већа-судија,

Александра Симић, с.р. Драгиша Ђорђевић, с.р.

 

За тачност отправка

 

љи