Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1066/2014
05.11.2014. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Bate Cvetkovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Milom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog NN lica, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti oštećenog Z.S., podnetom protiv rešenja Višeg javnog tužioca u Kruševcu Ktpo 81/14 od 18.07.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 05.11.2014. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti oštećenog Z.S., podnet protiv pravnosnažnog rešenja Višeg javnog tužioca u Kruševcu Ktpo 81/14 od 18.07.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg javnog tužioca u Kruševcu Ktpo 81/14 od 18.07.2014. godine, odbijen je kao neosnovan prigovor oštećenog Z.S. izjavljen na rešenje Osnovnog javnog tužioca u Kruševcu Kt 841/14 od 07.07.2014. godine.

Protiv navedenog rešenja, oštećeni Z.S., podneo je Vrhovnom kasacionom sudu dana 14.10.2014. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji navedeni zahtev.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti oštećenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 483. Zakonika o krivičnom postupku predviđeno je koja lica su ovlašćena za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je u stavu 1. predviđeno da ovlašćenje za podnošenje zahteva imaju Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo preko branioca.

Kako su, shodno navedenim zakonskim propisima, samo Republički javni tužilac i okrivljeni isključivo preko branioca ovlašćeni za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a takva ovlašćenja ni jednom zakonskom odredbom nisu data drugim procesnim subjektima, koji samo mogu da upute inicijativu Republičkom javnom tužiocu za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u skladu sa ustavnim pravom na upućivanje predloga državnim organima (član 56. Ustava Republike Srbije), to je predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti oštećenog Z.S., nedozvoljen, jer je podnet od neovlašćenog lica.