Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1066/2014
05.11.2014. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Милунке Цветковић и Бате Цветковића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Милом Ристић, као записничарем, у кривичном предмету против окривљеног НН лица, због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости оштећеног З.С., поднетом против решења Вишег јавног тужиоца у Крушевцу Ктпо 81/14 од 18.07.2014. године, у седници већа одржаној дана 05.11.2014. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости оштећеног З.С., поднет против правноснажног решења Вишег јавног тужиоца у Крушевцу Ктпо 81/14 од 18.07.2014. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег јавног тужиоца у Крушевцу Ктпо 81/14 од 18.07.2014. године, одбијен је као неоснован приговор оштећеног З.С. изјављен на решење Основног јавног тужиоца у Крушевцу Кт 841/14 од 07.07.2014. године.

Против наведеног решења, оштећени З.С., поднео је Врховном касационом суду дана 14.10.2014. године, захтев за заштиту законитости због повреде кривичног закона, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји наведени захтев.

Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости оштећеног, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 483. Законика о кривичном поступку предвиђено је која лица су овлашћена за подношење захтева за заштиту законитости, па је у ставу 1. предвиђено да овлашћење за подношење захтева имају Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана прописано је да окривљени може поднети захтев за заштиту законитости искључиво преко браниоца.

Како су, сходно наведеним законским прописима, само Републички јавни тужилац и окривљени искључиво преко браниоца овлашћени за подношење захтева за заштиту законитости, а таква овлашћења ни једном законском одредбом нису дата другим процесним субјектима, који само могу да упуте иницијативу Републичком јавном тужиоцу за подношење овог ванредног правног лека, у складу са уставним правом на упућивање предлога државним органима (члан 56. Устава Републике Србије), то је предметни захтев за заштиту законитости оштећеног З.С., недозвољен, јер је поднет од неовлашћеног лица.