Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti maloletnog sada punoletnog N.M., pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana je propisano da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbom člana 4. Zakona o maloletnim učniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica je propisano da se odredbe Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i drugi opšti propisi primenjuju ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom. Odredbom člana 49. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica je propisano da maloletnik mora imati branioca prilikom prvog saslušanja, kao i tokom čitavog postupka, dok je stavom 2. istog člana propisano da ako sam maloletnik, njegov zakonski zastupnik ili srodnici ne uzmu branioca, njega će po službenoj dužnosti postaviti sudija za maloletnike.

Navedenim odredbama, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, jasno je opredeljeno ne samo do kada maloletnik mora imati branioca uopšte, nego i branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti, a što je u konkretnom slučaju maloletnog sada punoletnog N.M., imajući u vidu odredbu člana 49. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica, od prvog saslušanja, kao i tokom čitavog postupka, što podrazumeva redovni krivični postupak do njegovog pravnosnažnog okončanja i ne obuhvata postupak po vanrednim pravnim lekovima.

Kako je u konkretnom slučaju krivični postupak prema maloletnom, sada punoletnom N.M. pravnosnažno okončan, a zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac koji ga je po službenoj dužnosti branio do pravnosnažnog okončanja postupka, to ovaj branilac postavljen po službenoj dužnosti na osnovu člana 49. st. 2. i 3. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica, imajući u vidu odredbu člana 483. stav 3. ZKP, ne spada u krug lica koja mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega je njegov zahtev u smislu navedenih odredbi nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar - savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                          Janko Lazarević,s.r.