Врховни касациони суд је одржао седницу већа у којој је размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца по службеној дужности малолетног сада пунолетног Н.М., па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 483. став 1. Законика о кривичном поступку је прописано да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана је прописано да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.

Одредбом члана 4. Закона о малолетним учниоцима кривичних дела и кривично-правној заштити малолетних лица је прописано да се одредбе Кривичног законика, Законика о кривичном поступку, Закона о извршењу кривичних санкција и други општи прописи примењују ако нису у супротности са овим законом. Одредбом члана 49. став 1. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривично-правној заштити малолетних лица је прописано да малолетник мора имати браниоца приликом првог саслушања, као и током читавог поступка, док је ставом 2. истог члана прописано да ако сам малолетник, његов законски заступник или сродници не узму браниоца, њега ће по службеној дужности поставити судија за малолетнике.

Наведеним одредбама, по ставу Врховног касационог суда, јасно је опредељено не само до када малолетник мора имати браниоца уопште, него и браниоца који му је постављен по службеној дужности, а што је у конкретном случају малолетног сада пунолетног Н.М., имајући у виду одредбу члана 49. став 1. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривично-правној заштити малолетних лица, од првог саслушања, као и током читавог поступка, што подразумева редовни кривични поступак до његовог правноснажног окончања и не обухвата поступак по ванредним правним лековима.

Како је у конкретном случају кривични поступак према малолетном, сада пунолетном Н.М. правноснажно окончан, а захтев за заштиту законитости је поднео бранилац који га је по службеној дужности бранио до правноснажног окончања поступка, то овај бранилац постављен по службеној дужности на основу члана 49. ст. 2. и 3. Закона о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривично-правној заштити малолетних лица, имајући у виду одредбу члана 483. став 3. ЗКП, не спада у круг лица која могу поднети захтев за заштиту законитости, због чега је његов захтев у смислу наведених одредби недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 483. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар - саветник                                                                                                              Председник већа-судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                                                          Јанко Лазаревић,с.р.