Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, uz primenu člana 604. ZKP, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su prvostepeni i drugostepeni sud svojim rešenjima povredili zakon i to odredbu člana 265. stav 1. ZKP, odnosno pravo okrivljenog E.T. na naknadu troškova krivičnog postupka, obzirom da su posle okončanja krivičnog postupka, u kojem je javni tužilac odustao od krivičnog gonjenja okrivljenog E.T. zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 278. stav 4. KZ, suprotno odredbi člana 265. stav 1. ZKP odbili zahtev okrivljenog za naknadu njegovih nužnih izdataka i naknadu nužnih izdataka i nagradu branioca, koji su nastali u vezi tog krivičnog dela.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 265. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni E.T. u ovom krivičnom postupku presudom Osnovnog suda u Subotici 10.K.1108/10 od 24.10.2012. godine oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 149. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 5 (pet) meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1 (jedne) godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, te je okrivljeni obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Navedena presuda je postala pravnosnažna dana 14.11.2012. godine. Imajući u vidu da je okrivljeni navedenom presudom Osnovnog suda u Subotici oglašen krivim za krivično delo koje mu je u ovom krivičnom postupku i stavljeno na teret optužnim aktom javnog tužioca koji je preciziran podneskom II Kt.227/07 od 16.10.2012. godine i na glavnom pretresu dana 24.10.2012. godine, te da je istom odlučeno o troškovima krivičnog postupka (na koju presudu okrivljeni i njegov branilac nisu izjavili žalbe, već su se odmah po objavljivanju iste na zapisniku o glavnom pretresu odrekli prava na žalbu), to u konkretnom slučaju, po nalaženju ovoga suda, pravo okrivljenog na naknadu troškova krivičnog postupka iz budžetskih sredstava ne proizilazi iz napred navedene pravnosnažne presude Osnovnog suda u Subotici, obzirom da je doneta osuđujuća presuda, a ne presuda kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe ili kojom se optužba odbija, a u kojem slučaju bi shodno članu 265. stav 1. ZKP troškovi krivičnog postupka pali na teret budžetskih sredstava. U toj procesnoj situaciji na podneti zahtev okrivljenog, odnosno branioca za naknadu opredeljenih troškova, sud bi odgovorio donošenjem rešenja u smislu navedenih zakonskih odredaba, imajući u vidu pravo okrivljenog na naknadu troškova krivičnog postupka koje proizilazi iz presude.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog E.T. - advokata S.I., to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                              Nevenka Važić,s.r.