Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода изнетих у захтеву, уз примену члана 604. ЗКП, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости наводи да су првостепени и другостепени суд својим решењима повредили закон и то одредбу члана 265. став 1. ЗКП, односно право окривљеног Е.Т. на накнаду трошкова кривичног поступка, обзиром да су после окончања кривичног поступка, у којем је јавни тужилац одустао од кривичног гоњења окривљеног Е.Т. због кривичног дела тешко дело против опште сигурности из члана 288. став 4. у вези члана 278. став 4. КЗ, супротно одредби члана 265. став 1. ЗКП одбили захтев окривљеног за накнаду његових нужних издатака и накнаду нужних издатака и награду браниоца, који су настали у вези тог кривичног дела.

Изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног којима се у суштини указује на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези члана 265. став 1. ЗКП, Врховни касациони суд оцењује неоснованим.

Наиме, из списа предмета произилази да је окривљени Е.Т. у овом кривичном поступку пресудом Основног суда у Суботици 10.К.1108/10 од 24.10.2012. године оглашен кривим због извршења кривичног дела из члана 149. став 2. Закона о планирању и изградњи и изречена му је условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 5 (пет) месеци и истовремено одређено да се иста неће извршити уколико окривљени у року од 1 (једне) године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, те је окривљени обавезан да плати суду на име паушала износ од 5.000,00 динара у року од 90 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења. Наведена пресуда је постала правноснажна дана 14.11.2012. године. Имајући у виду да је окривљени наведеном пресудом Основног суда у Суботици оглашен кривим за кривично дело које му је у овом кривичном поступку и стављено на терет оптужним актом јавног тужиоца који је прецизиран поднеском II Кт.227/07 од 16.10.2012. године и на главном претресу дана 24.10.2012. године, те да је истом одлучено о трошковима кривичног поступка (на коју пресуду окривљени и његов бранилац нису изјавили жалбе, већ су се одмах по објављивању исте на записнику о главном претресу одрекли права на жалбу), то у конкретном случају, по налажењу овога суда, право окривљеног на накнаду трошкова кривичног поступка из буџетских средстава не произилази из напред наведене правноснажне пресуде Основног суда у Суботици, обзиром да је донета осуђујућа пресуда, а не пресуда којом се окривљени ослобађа од оптужбе или којом се оптужба одбија, а у којем случају би сходно члану 265. став 1. ЗКП трошкови кривичног поступка пали на терет буџетских средстава. У тој процесној ситуацији на поднети захтев окривљеног, односно браниоца за накнаду опредељених трошкова, суд би одговорио доношењем решења у смислу наведених законских одредаба, имајући у виду право окривљеног на накнаду трошкова кривичног поступка које произилази из пресуде.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним решењима није учињена повреда закона на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног Е.Т. - адвоката С.И., то је Врховни касациони суд на основу члана 491. став 1. ЗКП наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                          Председник већа-судија

Снежана Лазин,с.р.                                                                              Невенка Важић,с.р.