Prema utvrđenju prvostepenog suda spor je u konkretnom slučaju proistekao iz ugovora o prodaji društvenog kapitala društvenog preduzeća za p. v. đ. i a. j. H. a. P. u restrukturiranju od 11.04.2006. godine. Navedeni ugovor zaključen je između K. p. l., koji su činili ovde tužilac i dva pravna lica iz L. označena u tužbi kao umešači na strani tužioca i tužena Agencija. Navedeni ugovor je 09.01.2009. godine raskinut u skladu sa članom 41A Zakona o privatizaciji o čemu je tužena obavestila kupca kapitala. Članom 10. tačka 2. Ugovora strane su ugovorile da u slučaju spora prihvataju nadležnost Spoljnotrgovinske arbitraže Privredne komore Srbije prema pravilima te arbitraže.

Obzirom na prigovor nenadležnosti suda istaknut od strane tužene, prvostepeni Privredni sud u Beogradu se oglasio nenadležnim i tužbu odbacio, pozivajući se na odredbu člana 16. stav 1. i 2. ZPP, a drugostepeni sud je odluku prvostepenog suda potvrdio sa pozivom na odredbu člana 14. Zakona o arbitraži kojom je propisano da će se sud kome je podneta tužba u stvari koja je predmet sporazuma o arbitraži oglasiti nenadležnim i odbaciti tužbu po prigovoru stranke koji mora da bude podnet pre upuštanja u raspravljanje o predmetu spora, osim ako utvrdi da je sporazum o arbitraži očigledno ništav, da je bez dejstva ili da ga nije moguće izvršiti.

Pravilnost primene navedene odredbe Zakona o arbitraži ne može se ispitati, jer nižestepeni sudovi nisu utvrđivali da li je sporazum o arbitraži u konkretnom slučaju pravno valjan ili je ništav, jer sama činjenica da je pred Spoljnotrgovinskom arbitražom Privredne komore Srbije vođen spor po tužbi ovde tužene Agencije protiv K. kao kupca kapitala, o isplati ugovorne kazne po istom ugovoru ne znači i da je predmetni spor po tužbi jednog od članova K. koji je domaće pravno lice, protiv tužene Agencije sa tužbenim zahtevom za utvrđenje da je ugovor o prodaji kapitala H. A. iz P. na snazi i da proizvodi pravno dejstvo, spor podoban za arbitražu.

Odredbom člana 5. Zakona o arbitraži propisano je da se arbitraža može ugovoriti za rešavanje imovinskog spora o pravima kojima stranke slobodno raspolažu, osim sporova za koje je određena isključiva nadležnost suda. Svako fizičko i pravno lice može da ugovori arbitražu uključujući i državu, njene organe, ustanove i preduzeća u kojima ona ima svojinsko učešće. Arbitražu može da ugovori svako ko u skladu sa odredbama Zakona koji uređuje parnični postupak ima sposobnost da bude stranka u postupku.

Predmetni spor proističe, odnosno u vezi je sa ugovorom o prodaji društvenog kapitala subjekta privatizacije. Osnovano revident ukazuje da spor proistekao iz takvog ugovora nije uvek i samo imovinskopravni spor o pravima kojima stranke mogu slobodno raspolagati. Ugovor o prodaji društvenog kapitala je složen ugovor zaključen na osnovu javnopravnih ovlašćenja tužene Agencije, a njegova sadržina ima imovinskopravne i statusnopravne elemente. Te specifičnosti ograničavaju primenu opšteg režima ugovornog prava na sve elemente ugovora o prodaji društvneog kapitala subjekta privatizacije. Statusno pravni elementi ugovora o prodaji društvenog kapitala regulisani su Zakonom o privatizaciji i podzakonskim aktima o prodaji društvenog kapitala u vezi sa relevantnim odredbama Zakona o privrednim društvima i tada važećeg Zakona o registraciji privrednih subjekata. Tim elementima ugovorne strane ne mogu slobodno raspolagati pa ni ugovarati nadležnost arbitraže jer je to suprotno članu 5. stav 1. Zakona o arbitraži.

Nižestepeni sudovi nisu cenili arbitrabilnosti predmetnog spora imajući u vidu predmet tužbenog zahteva i citiranu odredbu Zakona o arbitraži. Takođe nisu cenili da je tužilac u ovom sporu domaće pravno lice protiv Agencije za privatizaciju Republike Srbije koja je takođe domaće pravno lice, pa se radi o sporu bez međunarodnog elementa, a Spoljnotrgovinska arbitraža pri Privrednoj komori Srbije je u smislu Pravilnika o spoljnotrgovinskoj arbitraži pri Privrednoj komori Srbije institucija koja vrši mirenje i rešava sporove iz međunarodnih poslovnih odnosa kada je ugovorena njena nadležnost. To što su u tužbi navedena dva strana pravna lica kao umešači, mada u postupku nisu u tom svojstvu učestvovali, ne utiče na kvalifikaciju da je predmetni spor bez stranog elementa.

U ponovljenom postupku prvostepeni sud će utvrditi sve relevantne činjenice za ocenu arbitrabilnosti predmetnog spora, nakon čega će doneti i novu odluku o tužbi ili tužbenom zahtevu.

Na osnovu izloženog, nižestepena rešenja su morala biti ukinuta primenom člana 416. stav 2. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP i vraćena prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Predsednik veća-sudija,

Branko Stanić,s.r.