Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog M.G. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da razlozi koje prvostepeni sud daje u pobijanom rešenju za ukidanje pritvora prema ostalim okrivljenima u ovom postupku postoje i na strani okrivljenog M.G., pri čemu sud ne daje jasne i opravdane razloge za svoj stav da su u konkretnom slučaju ispunjeni zakonski razlozi iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP za produženje pritvora prema okrivljenom M.G. Naime, branilac ističe da nije dovoljna apstraktna mogućnost da okrivljeni ponovi vršenje krivičnog dela već je neophodno da postoje konkretne i osobite okolnosti koje ukazuju na to da će okrivljeni u kratkom vremenskom intervalu ponoviti krivično delo ili dovršiti krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti, a za koje okolnosti u pobijanim rešenjima nisu dati uverljivi razlozi.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na to da pobijana rešenja nemaju razloge, čime ukazuje na to da su ista doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac u zahtevu ističe i to da su pobijanim rešenjima povređena i uskraćena ljudska prava i slobode okrivljenog garantovana Ustavom Republike Srbije, budući da trajanje pritvora prema okrivljenom nije svedeno na najkraće neophodno vreme, a kojim navodima branilac okrivljenog ukazuje na to da je pobijanim rešenjima povređen zakon u smislu člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Međutim, kako branilac okrivljenog uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je okrivljenom ili nekom od drugih učesnika u predmetnom postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda zajemčeni Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, već je uz zahtev dostavio samo odluku Ustavnog suda Už 4554/2013 od 19.12.2013. godine koja se ne odnosi na okrivljenog M.G. niti na nekog od učesnika u ovom krivičnom postupku, to po oceni ovog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.G. u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj shodno članu 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja i to na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar - savetnik                                                                                                 Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                             Janko Lazarević,s.r.