Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP-a o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke i na sednici veća na kojoj je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.K., adv. M.P. je osnovan.

Presudom Višeg suda u Negotinu 2K br. 68/11 od 16.07.2012. godine, prema okrivljenom I.K. na osnovu člana 78. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnog dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, a shodno članu 355. tačka 2. ZKP obustavljen je postupak zbog krivičnog dela ubistvo iz člana 113. u vezi člana 33. KZ. Istom presudom određeno je da troškovi krivičnog postupka u iznosu od 11.861,18 dinara, koji su isplaćeni iz budžetskih sredstava suda na ime nagrade veštaka i troškovi po računima, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 5741/12 od 27.01.2014. godine, potvrđena je prvostepena presuda u odnosu na okrivljenog I.K.

Branilac okrivljenog I.K., podneo je dana 02.06.2014. godine zahtev za donošenje rešenja o priznanju tj. naknadi troškova krivičnog postupka za pružene advokatske usluge u predmetima Kim 21/10; K 68/11 (ranije K 42/10) i Kž1 5741/12, a koji se odnose na nagrade i nužne izdatke kako branioca, tako i roditelja (na ime prisustva glavnim pretresima pred Apelacionim sudom u Beogradu i Višim sudom u Zaječaru), u ukupnom iznosu od 2.513.204,00 dinara.

Navedeni zahtev branioca okrivljenog je rešenjem Višeg suda u Negotinu 2K br. 68/11 od 30.01.2015. godine, odbačen kao nedozvoljen, uz obrazloženje da tako naknadno postavljen zahtev nije dozvoljen, jer se shodno odredbi člana 262. ZKP, zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka može podneti od strane ovlašćenog lica samo do okončanja glavnog pretresa, dok se u roku od jedne godine od pravosnažnosti presude ili rešenja mogu dostaviti samo podaci o visini troškova koji su traženi, pa kako branilac okrivljenog, a i sam okrivljeni do završetka glavnog pretresa pred Višim sudom u Negodinu nisu podneli zahtev za naknadu troškova prvostepenog krivičnog postupka, to isti nije mogao biti naknadno istaknut.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, drugostepeno veće Višeg suda u Negotinu je svojim rešenjem 3Kv br. 24/15 od 18.05.2015. godine istu odbilo kao neosnovanu, uz potpuno prihvatanje razloga i stavova iz prvostepenog rešenja.

Međutim, osnovano se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u zahtevu za za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima, time što je odbačen kao nedozvoljen zahtev branioca za naknadu troškova krivičnog postupka povređena odredba člana 262. stav 2. ZKP.

Ocenjujući predmetni zahtev branioca okrivljenog nedozvoljenim, u delu troškova krivičnog postupka nastalih do okončanja glavnog pretresa zbog navodnog propusta branioca da do tog trenutka postavi zahtev za naknadu troškova postupka, Viši sud u Negotinu se u pobijanom rešenju poziva na odredbu člana 262. stav 2. ZKP, a koja kako to sud navodi, propisuje da se zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka može podneti od strane ovlašćenog lica „samo do okončanja glavnog pretresa, a ne i nakon njegovog završetka...“.

Ovom zakonskom odredbom (član 262. stav 2. ZKP), niti bilo kojom drugom odredbom krivično procesnog zakona niti drugim propisom kojim se uređuje naknada troškova u krivičnom postupku (Pravilnik o naknadi troškova u sudskim postupcima „Službeni glasnik RS“ br. 57/03), nije propisana, obaveza branioca da zahtev za naknadu troškova odbrane postavi do završetka glavnog pretresa, već je odredbom člana 262. stav 2. ZKP, propisano da se podaci o visini troškova iz zahteva za njihovu naknadu mogu podneti najkasnije u roku od jedne godine od dana pravosnažnosti presude ili rešenja iz stava 1. tog člana.

Imajući navedeno u vidu kao i činjenicu koja proizilazi iz spisa predmeta da je u konkretnom slučaju specificirani zahtev branioca okrivljenog za naknadu troškova postupka stavljen u okviru roka propisanog odredbom člana 262. stav 2. ZKP, s pravom se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je taj zahtev podoban osnov za donošenje posebnog rešenja o visini troškova postupka, a koje je pravnosnažnom oslobađajućom presudom određeno da padaju na teret budžetskih sredstava.

Kako je pobijanim pravosnažnim rešenjima povređen zakon na štetu okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je uvaženjem zahteva za zaštitu zakonitosti ta rešenja ukinuo i predmet vraća Višem sudu u Negotinu da, imajući u vidu primedbe iznete u ovoj presudi donese novu, pravilnu i zakonitu odluku.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, u vezi sa članom 492. stav 1. tačka 1. ZKP-a Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                            Nevenka Važić, s.r.