Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП-а, доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој у смислу члана 488. став 2. ЗКП-а о којој није обавестио јавног тужиоца и браниоца окривљеног, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке и на седници већа на којој је размотрио списе предмета са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног И.К., адв. М.П. је основан.

Пресудом Вишег суда у Неготину 2К бр. 68/11 од 16.07.2012. године, према окривљеном И.К. на основу члана 78. став 2. Закона о малолетним учиниоцима кривичног дела и кривичноправној заштити малолетних лица, а сходно члану 355. тачка 2. ЗКП обустављен је поступак због кривичног дела убиство из члана 113. у вези члана 33. КЗ. Истом пресудом одређено је да трошкови кривичног поступка у износу од 11.861,18 динара, који су исплаћени из буџетских средстава суда на име награде вештака и трошкови по рачунима, падају на терет буџетских средстава суда.

Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 5741/12 од 27.01.2014. године, потврђена је првостепена пресуда у односу на окривљеног И.К.

Бранилац окривљеног И.К., поднео је дана 02.06.2014. године захтев за доношење решења о признању тј. накнади трошкова кривичног поступка за пружене адвокатске услуге у предметима Ким 21/10; К 68/11 (раније К 42/10) и Кж1 5741/12, а који се односе на награде и нужне издатке како браниоца, тако и родитеља (на име присуства главним претресима пред Апелационим судом у Београду и Вишим судом у Зајечару), у укупном износу од 2.513.204,00 динара.

Наведени захтев браниоца окривљеног је решењем Вишег суда у Неготину 2К бр. 68/11 од 30.01.2015. године, одбачен као недозвољен, уз образложење да тако накнадно постављен захтев није дозвољен, јер се сходно одредби члана 262. ЗКП, захтев за накнаду трошкова кривичног поступка може поднети од стране овлашћеног лица само до окончања главног претреса, док се у року од једне године од правоснажности пресуде или решења могу доставити само подаци о висини трошкова који су тражени, па како бранилац окривљеног, а и сам окривљени до завршетка главног претреса пред Вишим судом у Негодину нису поднели захтев за накнаду трошкова првостепеног кривичног поступка, то исти није могао бити накнадно истакнут.

Одлучујући о жалби браниоца окривљеног изјављеној против првостепеног решења, другостепено веће Вишег суда у Неготину је својим решењем 3Кв бр. 24/15 од 18.05.2015. године исту одбило као неосновану, уз потпуно прихватање разлога и ставова из првостепеног решења.

Међутим, основано се по налажењу Врховног касационог суда у захтеву за за заштиту законитости указује да је побијаним правноснажним решењима, тиме што је одбачен као недозвољен захтев браниоца за накнаду трошкова кривичног поступка повређена одредба члана 262. став 2. ЗКП.

Оцењујући предметни захтев браниоца окривљеног недозвољеним, у делу трошкова кривичног поступка насталих до окончања главног претреса због наводног пропуста браниоца да до тог тренутка постави захтев за накнаду трошкова поступка, Виши суд у Неготину се у побијаном решењу позива на одредбу члана 262. став 2. ЗКП, а која како то суд наводи, прописује да се захтев за накнаду трошкова кривичног поступка може поднети од стране овлашћеног лица „само до окончања главног претреса, а не и након његовог завршетка...“.

Овом законском одредбом (члан 262. став 2. ЗКП), нити било којом другом одредбом кривично процесног закона нити другим прописом којим се уређује накнада трошкова у кривичном поступку (Правилник о накнади трошкова у судским поступцима „Службени гласник РС“ бр. 57/03), није прописана, обавеза браниоца да захтев за накнаду трошкова одбране постави до завршетка главног претреса, већ је одредбом члана 262. став 2. ЗКП, прописано да се подаци о висини трошкова из захтева за њихову накнаду могу поднети најкасније у року од једне године од дана правоснажности пресуде или решења из става 1. тог члана.

Имајући наведено у виду као и чињеницу која произилази из списа предмета да је у конкретном случају специфицирани захтев браниоца окривљеног за накнаду трошкова поступка стављен у оквиру рока прописаног одредбом члана 262. став 2. ЗКП, с правом се у захтеву за заштиту законитости истиче да је тај захтев подобан основ за доношење посебног решења о висини трошкова поступка, а које је правноснажном ослобађајућом пресудом одређено да падају на терет буџетских средстава.

Како је побијаним правоснажним решењима повређен закон на штету окривљеног, Врховни касациони суд је уважењем захтева за заштиту законитости та решења укинуо и предмет враћа Вишем суду у Неготину да, имајући у виду примедбе изнете у овој пресуди донесе нову, правилну и закониту одлуку.

Из изнетих разлога, на основу одредбе члана 30. став 1. Закона о уређењу судова, у вези са чланом 492. став 1. тачка 1. ЗКП-а Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                            Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                                            Невенка Важић, с.р.