Naknadno, branilac okrivljenog S.Đ. – advokat I.M., podneo je i dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti, predlažući ''u svemu kao u osnovnom zahtevu od 18.09.2015. godine''.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen, dok je dopuna istog zahteva neblagovremena.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog S.Đ. –advokat I.M., iako kao razlog za podnošenje zahteva ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, samo formalno označava ovu povredu, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok suštinski, u obrazloženju zahteva, polemiše sa razlozima iznetim u pobijanim rešenjima i sa ocenom suda zbog čega predloženi dokazi nisu podobni da dovedu do ponavljanja krivičnog postupka u konkretnom slučaju, dakle, ukazuje se na povredu člana 475. tačka 6. Zakonika o krivičnom postupku, koja povreda u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije zakonom propisan razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenih, odnosno branilaca okrivljenih, a zbog povrede zakona.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.Đ. odbacio kao nedozvoljen, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP.

Po oceni ovoga suda, dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.Đ. – advokata I.M. je neblagovremena.

Naime, iz prijemnog pečata suda utvrđuje se da je dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog podneta preko pošte, preporučenom pošiljkom, dana 31.10.2015. godine, a prema stanju u spisima, drugostepena odluka (Apelacionog suda u Nišu 6Kž2 br.555/15 od 02.09.2015. godine), okrivljenom S.Đ. dostavljena je dana 14.09.2015. godine.

Kako je odredbom člana 485. stav 4. ZKP, pored ostalog, propisano da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, a koji rok se računa isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5. ZKP, te kod činjenice da je drugostepena odluka okrivljenom dostavljena dana 14.09.2015. godine, a da je njegov branilac – advokat I.M. dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio ovome sudu dana 31.10.2015. godine, dakle, po proteku zakonom propisanog roka od 30 dana, to je Vrhovni kasacioni sud dopunu zahteva odbacio kao neblagovremenu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1. ZKP.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                       Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                  Nevenka Važić, s.r.