Накнадно, бранилац окривљеног С.Ђ. – адвокат И.М., поднео је и допуну захтева за заштиту законитости, предлажући ''у свему као у основном захтеву од 18.09.2015. године''.

Врховни касациони суд је у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 487. став 1. ЗКП, након разматрања списа предмета и навода захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен, док је допуна истог захтева неблаговремена.

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тач. 1. и 4. и тачка 7. до 10. и став 2. тачка 1, члан 439. тачка 1. до 3. и члан 441. ст. 3. и 4. ЗКП, учињених у поступку пред првостепеним и пред апелационим судом.

При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.

У конкретном случају, бранилац окривљеног С.Ђ. –адвокат И.М., иако као разлог за подношење захтева истиче повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, само формално означава ову повреду, због које је подношење захтева дозвољено, док суштински, у образложењу захтева, полемише са разлозима изнетим у побијаним решењима и са оценом суда због чега предложени докази нису подобни да доведу до понављања кривичног поступка у конкретном случају, дакле, указује се на повреду члана 475. тачка 6. Законика о кривичном поступку, која повреда у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП није законом прописан разлог за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљених, односно бранилаца окривљених, а због повреде закона.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног С.Ђ. одбацио као недозвољен, на основу члана 487. став 1. тачка 2. ЗКП.

По оцени овога суда, допуна захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног С.Ђ. – адвоката И.М. је неблаговремена.

Наиме, из пријемног печата суда утврђује се да је допуна захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног поднета преко поште, препорученом пошиљком, дана 31.10.2015. године, а према стању у списима, другостепена одлука (Апелационог суда у Нишу 6Кж2 бр.555/15 од 02.09.2015. године), окривљеном С.Ђ. достављена је дана 14.09.2015. године.

Како је одредбом члана 485. став 4. ЗКП, поред осталог, прописано да окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, а који рок се рачуна исто и за браниоца окривљеног, обзиром на одредбу члана 71. тачка 5. ЗКП, те код чињенице да је другостепена одлука окривљеном достављена дана 14.09.2015. године, а да је његов бранилац – адвокат И.М. допуну захтева за заштиту законитости доставио овоме суду дана 31.10.2015. године, дакле, по протеку законом прописаног рока од 30 дана, то је Врховни касациони суд допуну захтева одбацио као неблаговремену, на основу члана 487. став 1. тачка 1. ЗКП.

Са свега изложеног, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                       Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                  Невенка Важић, с.р.