Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u pravnoj stvari predlagača I.M. iz P., koga zastupa punomoćnik V.P., advokat iz L., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Šapcu R4 i 46/2015 od 15.09.2015. godine, u sednici veća od 04.11.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE rešenje Višeg suda u Šapcu R4 i 46/2015 od 15.09.2015. godine pa se predmet vraća istom sudu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Šapcu R4 i 46/2015 od 15.09.2015. godine, odbacuje se zahtev predlagača za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Šapcu I 465/07.

Protiv navedenog rešenja predlagač je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' 116/08... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14) na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, a koji se primenjuje na osnovu člana 8v Zakona o uređenju sudova, pa je našao da je žalba predlagača osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagač je preko punomoćnika – advokata 24.06.2015. godine Višem sudu u Šapcu podneo zahtev za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. S obzirom da je odredbom člana 8a stav 1. Zakona o uređenju sudova predviđeno da stranka u sudskom postupku koja smatra da je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i da tim zahtevom može tražiti i naknadu zbog povrede prava, a da u svom zahtevu predlagač nije tražio zaštitu prava na suđenje u razumnom roku prvostepeni sud nalazi da je takav predlog neuredan pa ga je kao takvog odbacio.

Osnovano predlagač u svojoj žalbi navodi da je prvostepeno rešenje zasnovano na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka i pogrešnoj primeni materijalnog prava. Nije sporan stav prvostepenog suda da u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku u skladu sa članom 8a stav 1. Zakona o uređenju sudova stranka treba da traži da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku, pa nakon toga da se ubrza okončanje postupka i eventualno da traži naknadu štete. Međutim, po shvatanju ovog suda iz zahteva za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku o kome je odlučivao prvostepeni sud može da se zaključi da je predlagač tražio da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku i to u predmetu Osnovnog suda u Šapcu I 2297/10, zatim da je tražio ubrzanje okončanja postupka u tom predmetu kao i odgovarajuću naknadu. Otuda je podneti predlog uredan i o njemu je prvostepeni sud bio dužan da meritorno odluči, a ne da isti odbaci. To znači i da je prvostepeno rešenje zahvaćeno bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP kao i da nije pravilno primenjeno materijalno pravo, odnosno odredba člana 8a Zakona o uređenju sudova.

Zbog toga je, a na osnovu člana 401. tačka 3. Zakona o parničnom postupku prvostepeno rešenje ukinuto.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će po uvidu u spise predmeta u kojima je, po navodima predloga, povređeno pravo predlagaču na suđenje u razumnom roku i o podnetom zahtevu doneti meritornu odluku.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.