Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Божидара Вујичића и Лидије Ђукић, чланова већа, у правној ствари предлагача И.М. из П., кога заступа пуномоћник В.П., адвокат из Л., ради заштите права на суђење у разумном року, одлучујући о жалби предлагача изјављеној против решења Вишег суда у Шапцу Р4 и 46/2015 од 15.09.2015. године, у седници већа од 04.11.2015. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ решење Вишег суда у Шапцу Р4 и 46/2015 од 15.09.2015. године па се предмет враћа истом суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Шапцу Р4 и 46/2015 од 15.09.2015. године, одбацује се захтев предлагача за накнаду штете због повреде права на суђење у разумном року у предмету Основног суда у Шапцу И 465/07.

Против наведеног решења предлагач је благовремено изјавио жалбу због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Одлучујући о жалби предлагача на основу члана 8б став 3. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'' 116/08... 101/13), Врховни касациони суд је испитао побијано решење применом члана 386. у вези члана 402. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' 72/11... 55/14) на основу члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, а који се примењује на основу члана 8в Закона о уређењу судова, па је нашао да је жалба предлагача основана.

Према утврђеном чињеничном стању, предлагач је преко пуномоћника – адвоката 24.06.2015. године Вишем суду у Шапцу поднео захтев за накнаду штете због повреде права на суђење у разумном року. С обзиром да је одредбом члана 8а став 1. Закона о уређењу судова предвиђено да странка у судском поступку која сматра да је повређено право на суђење у разумном року може непосредно вишем суду поднети захтев за заштиту права на суђење у разумном року и да тим захтевом може тражити и накнаду због повреде права, а да у свом захтеву предлагач није тражио заштиту права на суђење у разумном року првостепени суд налази да је такав предлог неуредан па га је као таквог одбацио.

Основано предлагач у својој жалби наводи да је првостепено решење засновано на битној повреди одредаба парничног поступка и погрешној примени материјалног права. Није споран став првостепеног суда да у поступку заштите права на суђење у разумном року у складу са чланом 8а став 1. Закона о уређењу судова странка треба да тражи да се утврди повреда права на суђење у разумном року, па након тога да се убрза окончање поступка и евентуално да тражи накнаду штете. Међутим, по схватању овог суда из захтева за накнаду штете због повреде права на суђење у разумном року о коме је одлучивао првостепени суд може да се закључи да је предлагач тражио да се утврди повреда права на суђење у разумном року и то у предмету Основног суда у Шапцу И 2297/10, затим да је тражио убрзање окончања поступка у том предмету као и одговарајућу накнаду. Отуда је поднети предлог уредан и о њему је првостепени суд био дужан да мериторно одлучи, а не да исти одбаци. То значи и да је првостепено решење захваћено битном повредом одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП као и да није правилно примењено материјално право, односно одредба члана 8а Закона о уређењу судова.

Због тога је, а на основу члана 401. тачка 3. Закона о парничном поступку првостепено решење укинуто.

У поновном поступку, првостепени суд ће по увиду у списе предмета у којима је, по наводима предлога, повређено право предлагачу на суђење у разумном року и о поднетом захтеву донети мериторну одлуку.

Председник већа судија

Весна Поповић,с.р.