.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 10/2016
19.01.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog V.D., zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.D., advokata J.T., podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp PO3 41/15 od 13.11.2015. godine i Višeg suda u Beogradu Kpp PO3 41/15 – Kv 3708/15 od 24.11.2015. godine, u sednici veća održanoj 19.01.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog V.D., advokata J.T., podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu Kpp PO3 41/15 od 13.11.2015. godine i Višeg suda u Beogradu Kpp PO3 41/15 – Kv 3708/15 od 24.11.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp PO3 41/15 od 13.11.2015. godine prema okrivljenom V.D., na osnovu člana 211. stav 1. tačka 2) ZKP, produžen je pritvor za još 30 dana, koji mu je određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp Po3 41/15 od 16.10.2015. godine i koji mu se računa od 14.10.2015. godine kada je lišen slobode i može po ovom rešenju trajati najduže do 13.12.2015. godine.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kpp PO3 41/15 – Kv 3708/15 od 24.11.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog V.D. izjavljene protiv rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp PO3 41/15 od 13.11.2015. godine kojim rešenjem je prema okrivljenom V.D. produžen pritvor.
Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog V.D., advokat J.T., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijana rešenja i prema okrivljenom V.D. ukine pritvor i omogući mu da se brani sa slobode ili mu pritvor zameni drugom merom propisanom u članu 188. ZKP, a ukoliko u međuvremenu prema okrivljenom bude ukinut pritvor predlaže da Vrhovni kasacioni sud utvrdi povrede zakona iz člana 210. st. 1. i 2, 211. stav 1. tačka 2), 438. stav 2. tačka 2) i 462. stav 3. ZKP.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim rešenjima povređen čl. 210. stav 1. i 211. stav 1. tačka 2) ZKP. jer u istima nisu navedene osobite okolnosti za produženje pritvora prema okrivljenom budući da sama potreba ispitivanja svedoka nije dovoljna okolnost da bi pritvor bio produžen, nego je potrebno navesti koje su to osobite okolnosti iz kojih proizilazi opasnost da će konkretni okrivljeni uticati na konkretne svedoke.
Branilac u zahtevu ukazuje i to da u konkretnom krivičnom postupku, prilikom dostavljanja rešenja strankama, kao i prilikom dostavljanja žalbe na prvostepeno rešenje, sud nije postupao sa naročitom hitnošću, na koji način je po oceni branioca došlo do povrede člana 210. stav 2. ZKP.
Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da pobijano drugostepeno rešenje sadrži razloge koji su nejasni, zbog čega se njegova zakonitost i pravilnost ne može sa sigurnošću ispitati, odnosno smatra da je isto doneto uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.
Branilac smatra i da je pobijanim rešenjima povređen i član 462. stav 3. ZKP, jer prvobitno kada je rešenje o određivanju pritvora prema okrivljenom bilo ukinuto, sudija za prethodni postupak je bila dužna da u svom novom rešenju raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazano, a što ona u konkretnom slučaju nije učinila.
Branilac ističe i to da sud prilikom produženja pritvora prema okrivenom nije uzeo u obzir sledeće okolnosti: vrlo teško zdravstveno stanje okrivljenog, da on ima 60 godina života, da nikada nije imao kontakt sa policijom i sudom, da je porodičan čovek koji živi na adresi svog prebivališta, da je predao policiji svu dokumentaciju koju je posedovao, te da je kod realizacije bankarske transakcije uloga bankarskog službenika tehničke prirode i praktično bez značaja. Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje da je u pobijanim rešenjima nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.
Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz čl. 210. st. 1. i 2, 211. stav 1. tačka 2), 438. stav 2. tačka 2) i člana 462. stav 3. ZKP, kao ni zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnom rešenju, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog, ocenio kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća-sudija
Ivana Trkulja Veselinović,s.r. Janko Lazarević,s.r.
