Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП одржао седницу већа у којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да је побијаним решењима повређен чл. 210. став 1. и 211. став 1. тачка 2) ЗКП. јер у истима нису наведене особите околности за продужење притвора према окривљеном будући да сама потреба испитивања сведока није довољна околност да би притвор био продужен, него је потребно навести које су то особите околности из којих произилази опасност да ће конкретни окривљени утицати на конкретне сведоке.

Бранилац у захтеву указује и то да у конкретном кривичном поступку, приликом достављања решења странкама, као и приликом достављања жалбе на првостепено решење, суд није поступао са нарочитом хитношћу, на који начин је по оцени браниоца дошло до повреде члана 210. став 2. ЗКП.

Поред тога, бранилац окривљеног у захтеву истиче да побијано другостепено решење садржи разлоге који су нејасни, због чега се његова законитост и правилност не може са сигурношћу испитати, односно сматра да је исто донето уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Бранилац сматра и да је побијаним решењима повређен и члан 462. став 3. ЗКП, јер првобитно када је решење о одређивању притвора према окривљеном било укинуто, судија за претходни поступак је била дужна да у свом новом решењу расправи сва спорна питања на која је указано, а што она у конкретном случају није учинила.

Бранилац истиче и то да суд приликом продужења притвора према окривеном није узео у обзир следеће околности: врло тешко здравствено стање окривљеног, да он има 60 година живота, да никада није имао контакт са полицијом и судом, да је породичан човек који живи на адреси свог пребивалишта, да је предао полицији сву документацију коју је поседовао, те да је код реализације банкарске трансакције улога банкарског службеника техничке природе и практично без значаја. Изнетим наводима, по оцени овог суда, бранилац окривљеног указује да је у побијаним решењима непотпуно утврђено чињенично стање.

Како чланом 485. став 4. ЗКП који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из чл. 210. ст. 1. и 2, 211. став 1. тачка 2), 438. став 2. тачка 2) и члана 462. став 3. ЗКП, као ни због непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажном решењу, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног, оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци овог решења.

Записничар - саветник                                                                                                               Председник већа-судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                                                           Јанко Лазаревић,с.р.