Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužilaca P.P. i M.P.1, oboje iz Ž., čiji je punomoćnik advokat R.D. iz Ž., protiv tuženih D.P. i M.P.2, oboje iz Ž., čiji je punomoćnik advokat Z.V.–V. iz S., radi tekovine, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1979/14 od 01.07.2015. godine, na sednici održanoj 27.01.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1979/14 od 01.07.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P br.4046/11 od 17.03.2014. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je pravo svojine tužilaca sa udelima od po 11,6%, svakom i ukupnim udelom od 23,2%, po osnovu tekovine, na nepokretnostima - objektima i zemljištu bliže označenim u izreci, kao i da to pravo u istom obimu ne ulazi u zaostavštinu pok. A.P., biv. iz Ž., što su tuženi dužni priznati, navedene nepokretnosti sa označenim udelima predati u svojinu i državinu tužiocima i dozvoliti da se po osnovu ove presude na označenim udelima uknjiže u katastru i drugim javnim knjigama. U stavu drugom izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca za veći suvlasnički udeo u odnosu na utvrđeni na nepokretnostima bliže označeni u izreci. Stavom trećim izreke prvostepene presude utvrđeno je da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju R br.68/90 od 18.04.1990. godine, zaključen između tuženog D.P. kao davaoca izdržavanja i sada pok. A.P. i R.P., kao primalaca izdržavanja, i ugovor o poklonu Ov br.334/97 od 01.04.1997. godine zaključen između tuženog D.P. kao poklonoprimca i sada pok. A.P. kao poklonodavca pred Opštinskim sudom u Žabarima, u delu u kome su pok. A. i pok. R. raspolagali nepokretnostima koje predstavljaju tekovinu tužilaca označeno u izreci. U stavu četvrtom izreke, obavezan je tuženi D.P. da tužiocima kao solidarnim poveriocima isplati po osnovu neosnovanog obogaćenja zbog izdavanja u zakup lokala broj 3 iznos od 197.868,16 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.11.2006. godine do konačne isplate. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca prema ovom tuženom za isplatu naknade po osnovu neosnovanog obogaćenja zbog izdavanja u zakup tri lokala u većem iznosu od dosuđenog do ukupno traženog iznosa od 1.179.162,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom šestim izreke, obavezani su tuženi da tužiocima na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 667.371,03 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1979/14 od 01.07.2015. godine, u stavu I izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom, drugom, trećem i petom kao i u stavu četvrtom izreke za iznos glavnog duga na ime neosnovanog obogaćenja. U stavu II izreke, preinačena je ista presuda u stavu četvrtom u pogledu dosuđene kamate i stavu 6. u delu odluke o troškovima parničnog postupka, tako što su obavezani tuženi da tužiocima po osnovu neosnovanog obogaćenja na utvrđeni iznos zakupa iz stava četvrtog izreke prvostepene presude plate zakonsku zateznu kamatu počev od 17.03.2014. godine kao dana presuđenja pa do konačne isplate, dok je odbijen preostali deo tužbenog zahteva za kamatu za period od 21.11.2006. godine do 17.03.2014. godine. U stavu III izreke obavezani su tuženi da tužiocima na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 367.963,03 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2015. godine, kao dana presuđenja pa do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su blagovremeno izjavili reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. u vezi člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. važećeg ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11), u vezi čl.23. i 24. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

U konkretnom slučaju tužba radi utvrđenja prava svojine na nepokretnostima i utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju kao i ugovora o poklonu i neosnovanog obogaćenja podneta je 21.11.2006. godine. Vrednost predmeta spora označena u tužbi je 150.000,00 dinara. Podneskom od 11.05.2009. godine tužioci su preinačili tužbu tako što su zahtevali utvrđenje i isplatu od ukupno 1.822.912,00 dinara. Revizijom pobijani deo presude iznosi 567.440,00 dinara. Pobijana drugostepena presuda doneta je 01.07.2015. godine.

Prema prelaznoj odredbi člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama važećeg ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 55/11), postupak koji je započet po Zakonu o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11), a nije okončan pre stupanja na snagu ovog zakona, sprovešće se po odredbama ovog zakona.

S obzirom da je postupak započet pre 01.02.2012. godine, kao dana stupanja na snagu važećeg ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11), u konkretnom slučaju se primenjuju odredbe ranijeg ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 125/04, 111/09). Jedini izuzetak od primene ovog pravila sadržan je u odredbi člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 55/14), koja se odnosi na novčanu graničnu vrednost za ocenu dozvoljenosti revizije. Prema navedenoj odredbi revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog Zakona (31.05.2014. godine).

Budući da vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženih nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.