Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Љубице Милутиновић, председника већа, Биљане Драгојевић и Слађане Накић Момировић, чланова већа, у парници тужилаца П.П. и М.П.1, обоје из Ж., чији је пуномоћник адвокат Р.Д. из Ж., против тужених Д.П. и М.П.2, обоје из Ж., чији је пуномоћник адвокат З.В.–В. из С., ради тековине, одлучујући о ревизији тужених изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1979/14 од 01.07.2015. године, на седници одржаној 27.01.2016. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужених изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1979/14 од 01.07.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Пожаревцу П бр.4046/11 од 17.03.2014. године, ставом првим изреке, утврђено је право својине тужилаца са уделима од по 11,6%, сваком и укупним уделом од 23,2%, по основу тековине, на непокретностима - објектима и земљишту ближе означеним у изреци, као и да то право у истом обиму не улази у заоставштину пок. А.П., бив. из Ж., што су тужени дужни признати, наведене непокретности са означеним уделима предати у својину и државину тужиоцима и дозволити да се по основу ове пресуде на означеним уделима укњиже у катастру и другим јавним књигама. У ставу другом изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужилаца за већи сувласнички удео у односу на утврђени на непокретностима ближе означени у изреци. Ставом трећим изреке првостепене пресуде утврђено је да је ништав уговор о доживотном издржавању Р бр.68/90 од 18.04.1990. године, закључен између туженог Д.П. као даваоца издржавања и сада пок. А.П. и Р.П., као прималаца издржавања, и уговор о поклону Ов бр.334/97 од 01.04.1997. године закључен између туженог Д.П. као поклонопримца и сада пок. А.П. као поклонодавца пред Општинским судом у Жабарима, у делу у коме су пок. А. и пок. Р. располагали непокретностима које представљају тековину тужилаца означено у изреци. У ставу четвртом изреке, обавезан је тужени Д.П. да тужиоцима као солидарним повериоцима исплати по основу неоснованог обогаћења због издавања у закуп локала број 3 износ од 197.868,16 динара, са законском затезном каматом почев од 21.11.2006. године до коначне исплате. Ставом петим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужилаца према овом туженом за исплату накнаде по основу неоснованог обогаћења због издавања у закуп три локала у већем износу од досуђеног до укупно траженог износа од 1.179.162,00 динара, са законском затезном каматом. Ставом шестим изреке, обавезани су тужени да тужиоцима на име трошкова парничног поступка исплате износ од 667.371,03 динара.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1979/14 од 01.07.2015. године, у ставу I изреке, одбијене су као неосноване жалбе парничних странака и потврђена је првостепена пресуда у ставу првом, другом, трећем и петом као и у ставу четвртом изреке за износ главног дуга на име неоснованог обогаћења. У ставу II изреке, преиначена је иста пресуда у ставу четвртом у погледу досуђене камате и ставу 6. у делу одлуке о трошковима парничног поступка, тако што су обавезани тужени да тужиоцима по основу неоснованог обогаћења на утврђени износ закупа из става четвртог изреке првостепене пресуде плате законску затезну камату почев од 17.03.2014. године као дана пресуђења па до коначне исплате, док је одбијен преостали део тужбеног захтева за камату за период од 21.11.2006. године до 17.03.2014. године. У ставу III изреке обавезани су тужени да тужиоцима на име трошкова парничног поступка исплатe износ од 367.963,03 динара, са законском затезном каматом од 01.07.2015. године, као дана пресуђења па до исплате.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени су благовремено изјавили ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Одлучујући о дозвољености ревизије у смислу члана 404. у вези члана 401. став 2. тачка 5. ЗПП („Сл. гласник РС“, број 125/04, 111/09), који се примењује на основу члана 506. став 1. важећег ЗПП („Сл. гласник РС“, број 72/11), у вези чл.23. и 24. Закона о изменама и допунама ЗПП („Сл. гласник РС“, број 55/14), Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

У конкретном случају тужба ради утврђења права својине на непокретностима и утврђења ништавости уговора о доживотном издржавању као и уговора о поклону и неоснованог обогаћења поднета је 21.11.2006. године. Вредност предмета спора означена у тужби је 150.000,00 динара. Поднеском од 11.05.2009. године тужиоци су преиначили тужбу тако што су захтевали утврђење и исплату од укупно 1.822.912,00 динара. Ревизијом побијани део пресуде износи 567.440,00 динара. Побијана другостепена пресуда донета је 01.07.2015. године.

Према прелазној одредби члана 23. став 1. Закона о изменама и допунама важећег ЗПП („Сл. гласник РС“, број 55/11), поступак који је започет по Закону о парничном поступку („Сл. гласник РС“, број 72/11), а није окончан пре ступања на снагу овог закона, спровешће се по одредбама овог закона.

С обзиром да је поступак започет пре 01.02.2012. године, као дана ступања на снагу важећег ЗПП („Сл. гласник РС“, број 72/11), у конкретном случају се примењују одредбе ранијег ЗПП („Сл. гласник РС“, број 125/04, 111/09). Једини изузетак од примене овог правила садржан је у одредби члана 23. став 3. Закона о изменама и допунама ЗПП („Сл. гласник РС“, број 55/14), која се односи на новчану граничну вредност за оцену дозвољености ревизије. Према наведеној одредби ревизија је дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијаног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, а који нису правноснажно решени до дана ступања на снагу овог Закона (31.05.2014. године).

Будући да вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија тужених није дозвољена.

Из изнетих разлога, на основу члана 404. ЗПП, Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци.

Председник већа-судија

Љубица Милутиновић,с.р.