.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 206/2016
17.03.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog I.G. i dr., zbog krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.G., advokata D.L. i branioca okrivljenog S.P., advokata Z.L., podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 77/15 od 10.09.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 35/15 od 28.10.2015. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, dana 17.03.2016. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJAJU SE kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog I.G. i branioca okrivljenog S.P., podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 77/15 od 10.09.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 35/15 od 28.10.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 288/14 od 16.03.2015. godine, okrivljeni S.P. i I.G. oslobođeni su od optužbe da su izvršili po jedno krivično delo pronevere iz člana 364. stav 1. Krivičnog zakonika, te je na osnovu člana 255. ZKP, odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.
Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 77/15 od 10.09.2015. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici, prvostepena presuda je preinačena tako što je Viši sud u Sremskoj Mitrovici okrivljenog S.P. i okrivljenog I.G. oglasio krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 1. KZ, pa im je izrečena uslovna osuda, tako što je svakom od okrivljenih ponaosob utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ako okrivljeni u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne učine novo krivično delo. Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, okrivljeni S.P. je obavezan da oštećenom VP „R.“ plati na ime naknade štete iznos od 66.753,00 dinara, a okrivljeni I.G. je obavezan da oštećenoj VP „R.“ S.M. plati na ime naknade štete iznos od 102.758,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Okrivljeni su na osnovu člana 261. i člana 264. stav 1. ZKP obavezani da sudu plate troškove postupka čiju vrstu i visinu će prvostepeni sud utvrditi posebnim rešenjem u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti prvostepene presude.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 35/15 od 28.10.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenih I.G. i S.P., kao i žalbe njihovih branilaca a prvostepena presuda je potvrđena. Istom presudom odbačena je kao nedozvoljena žalba branioca okrivljenog S.P. izmenjena rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 77/15 od 15.10.2015. godine.
Protiv navedenih presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici i Apelacionog suda u Novom Sadu zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:
- Branilac okrivljenog I.G., advokat D.L., zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i tačka 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji i predmet vrati Višem sudu u Sremskoj Mitrovici ili Apelacionom sudu u Novom Sadu na ponovno suđenje; i
- Branilac okrivljenog S.P., advokat Z.L., zbog povrede Zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i tačka 4) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji i označene presude ukine a predmet vrati na ponovno suđenje Višem sudu u Sremskoj Mitrovici ili Apelacionom sudu u Novom Sadu.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljenog nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je po oceni navoda u zahtevuima, našao:
Branioci okrivljenih I.G. i S.P., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da je u konkretnom slučaju nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenih za predmetno krivično delo imajući u vidu vreme izvršenja krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 1. KZ, za koje su okrivljeni oglašeni krivim pravnosnažnom presudom – od 30.06.2005. do 31.10.2005. godine, kaznu propisanu za to krivično delo – od šest meseci do pet godina i u vezi sa tim rokove zastarelosti koji se odnose na krivično delo sa tako propisanom kaznom, zbog čega je prema navodima zahteva pravnosnažnom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.
Iznete navode zahteva branilaca okrivljenih I.G. i S.P., Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.
Imajući u vidu da su zahtevi podneti zbog povrede Zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je neosnovano isticana i u postupku po žalbi na drugostepenu presudu, Vrhovni kasacioni sud prihvata razloge koje je dao Apelacioni sud u Novom Sadu na strani 7. stav 2. svoje presude Kž3 35/15 od 28.10.2015. godine i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na iste upućuje.
Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branioci okrivljenih I.G. i S.P., u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da je veće drugostepenog suda na pretresu odbacilo zahtev branioca okrivljenog S.P. podnet pre početka pretresa za izuzeće celokupnog veća, primenom člana 41. stav 4. ZKP, zbog čega je, prema stavu branioca okrivljenih, glavnom pretresu prisustvovao sudija koji se morao izuzeti.
Iznete navode zahteva branilaca okrivljenih I.G. i S.P., Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.
Naime, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, postoji, ako je na glavnom pretresu prisustvovao sudija ili sudija – porotnik, koji se morao izuzeti, a razlozi za obavezno izuzeće sudije od sudijske dužnosti u određenom predmetu taksativno su nabrojani u članu 37. stav 1. ZKP.
Imajući u vidu da je u konkertnom slučaju o zahtevu za izuzeće celokupnog veća koji je branilac okrivljenog S.P. podneo na početku pretresa odlučilo veće drugostepenog suda, tako što je navedeni zahtev odbačen kao nedozvoljen, a da branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti nije ukazao da je u konkretnom slučaju u odnosu na sudije koje su učestvovale u donošenju pobijane prvostepene presude postojao neki od razloga za obavezno izuzeće sudije, koji su propisani članom 37. stav 1. ZKP, već samo ističe da je postupajući sud povodom zahteva za izuzeće trebalo da donese odgovarajuću meritornu odluku, zbog čega je zahtev branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, ocenjen kao neosnovan.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Vesna Veselinović,s.r. Janko Lazarević,s.r.
