Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж3 35/15 од 28.10.2015. године, одбијене су као неосноване жалбе окривљених И.Г. и С.П., као и жалбе њихових бранилаца а првостепена пресуда је потврђена. Истом пресудом одбачена је као недозвољена жалба браниоца окривљеног С.П. измењена решењем Вишег суда у Сремској Митровици Кж1 77/15 од 15.10.2015. године.

Против наведених пресуда Вишег суда у Сремској Митровици и Апелационог суда у Новом Саду захтев за заштиту законитости благовремено су поднели:

- Бранилац окривљеног И.Г., адвокат Д.Л., због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 1) и тачка 4) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд захтев усвоји и предмет врати Вишем суду у Сремској Митровици или Апелационом суду у Новом Саду на поновно суђење; и

- Бранилац окривљеног С.П., адвокат З.Л., због повреде Закона из члана 438. став 1. тачка 1) и тачка 4) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд захтев усвоји и означене пресуде укине а предмет врати на поновно суђење Вишем суду у Сремској Митровици или Апелационом суду у Новом Саду.

Врховни касациони суд је доставио примерке захтева за заштиту законитости бранилаца окривљених Републичком јавном тужиоцу кога није обавестио о седници већа као ни браниоца окривљеног налазећи да њихово присуство не би било од значаја за доношење одлуке у смислу члана 488. став 2. ЗКП, па је одржао седницу већа у смислу члана 490. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета са пресудама против којих су захтеви за заштиту законитости поднети, па је по оцени навода у захтевуима, нашао:

Браниоци окривљених И.Г. и С.П., у захтеву за заштиту законитости истичу да је у конкретном случају наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења окривљених за предметно кривично дело имајући у виду време извршења кривичног дела проневера из члана 364. став 1. КЗ, за које су окривљени оглашени кривим правноснажном пресудом – од 30.06.2005. до 31.10.2005. године, казну прописану за то кривично дело – од шест месеци до пет година и у вези са тим рокове застарелости који се односе на кривично дело са тако прописаном казном, због чега је према наводима захтева правноснажном пресудом учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП.

Изнете наводе захтева бранилаца окривљених И.Г. и С.П., Врховни касациони суд оцењује као неосноване.

Имајући у виду да су захтеви поднети због повреде Закона из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, која је неосновано истицана и у поступку по жалби на другостепену пресуду, Врховни касациони суд прихвата разлоге које је дао Апелациони суд у Новом Саду на страни 7. став 2. своје пресуде Кж3 35/15 од 28.10.2015. године и у смислу члана 491. став 2. ЗКП на исте упућује.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, браниоци окривљених И.Г. и С.П., у захтеву за заштиту законитости истичу да је веће другостепеног суда на претресу одбацило захтев браниоца окривљеног С.П. поднет пре почетка претреса за изузеће целокупног већа, применом члана 41. став 4. ЗКП, због чега је, према ставу браниоца окривљених, главном претресу присуствовао судија који се морао изузети.

Изнете наводе захтева бранилаца окривљених И.Г. и С.П., Врховни касациони суд оцењује као неосноване.

Наиме, битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, постоји, ако је на главном претресу присуствовао судија или судија – поротник, који се морао изузети, а разлози за обавезно изузеће судије од судијске дужности у одређеном предмету таксативно су набројани у члану 37. став 1. ЗКП.

Имајући у виду да је у конкертном случају о захтеву за изузеће целокупног већа који је бранилац окривљеног С.П. поднео на почетку претреса одлучило веће другостепеног суда, тако што је наведени захтев одбачен као недозвољен, а да бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости није указао да је у конкретном случају у односу на судије које су учествовале у доношењу побијане првостепене пресуде постојао неки од разлога за обавезно изузеће судије, који су прописани чланом 37. став 1. ЗКП, већ само истиче да је поступајући суд поводом захтева за изузеће требало да донесе одговарајућу мериторну одлуку, због чега је захтев браниоца окривљеног у односу на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, оцењен као неоснован.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                           Председник већа-судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                       Јанко Лазаревић,с.р.