Osnovano se u reviziji tužene ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, zbog čega se pravilnost pobijane odluke za sada ne može ispitati.

Prema odredbi člana 139. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (''Službeni glasnik RS'' br. 72/09, 52/11) zaposleni može da odgovara za lakšu povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ustanove; težu povredu radne obaveze propisanu ovim zakonom; povredu zabrane propisane ovim zakonom i materijalnu štetu koju nanese ustanovi, namerno ili krajnjom nepažnjom, u skladu sa zakonom. Tužiocu je u disciplinskom postupku na teret stavljena povreda zabrane nasilja iz člana 45. stav 2. navedenog zakona. Prema članu 142. stav 8. Zakona, pokretanje disciplinskog postupka za povredu zabrane zastareva protekom jedne godine od učinjene povrede, a prema stavu 9. ovog člana, vođenje disciplinskog postupka za povrede zabrane zastareva protekom dve godine od pokretanja disciplinskog postupka. Prema odredbi člana 143. stav 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, zaposlenom koji izvrši povredu zabrane, propisane članom 44. do 46. tog zakona, prestaje radni odnos kada odluka direktora o utvrđenoj povredi zabrane postane konačna i oduzima se licenca. Prema odredbi člana 144. Zakona, radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje u skladu sa zakonom, na osnovu rešenja direktora. Prema članu 145. navedenog zakona, na rešenje o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, zaposleni ima pravo na prigovor organu upravljanja, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja direktora, a organ upravljanja dužan je da donese odluku po prigovoru u roku od 15 dana od dana dostavljanja prigovora. Ako organ upravljanja ne odluči po prigovoru ili ako zaposleni nije zadovoljan drugostepenom odlukom, može se obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana od dana isteka roka za donošenje odluke, odnosno od dana dostavljanja odluke.

U reviziji se ukazuje da konačnim rešenjem školskog odbora tužene od 29.10.2012. godine tužiocu nije prestao radni odnos kod tužene, niti mu je na osnovu tog rešenja o izrečenoj disciplinskoj meri otkazan ugovor o radu, te da je nejasno kako su sudovi obavezali tuženu da tužioca vrati na rad samo na osnovu poništaja spornih rešenja od 27.09.2012. godine i od 29.10.2012. godine.

U reviziji se ističe i da je tužilac vodio još jedan spor protiv tužene škole u predmetu Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 475/12, radi poništaja rešenja direktora tužene br.201/12 od 14.11.2012. godine kojim mu je prestao radni odnos i otkazan ugovor o radu, kao i protiv rešenja školskog odbora tužene od 07.12.2012. godine kojim je odbijen njegov prigovor, i radi vraćanja na rad, te da je presudom prvostepenog suda tužbeni zahtev odbijen i da je u toku žalbeni postupak. Pritom, činjenica je i da je u postupku pravnosnažno okončanom presudom Gž1 2216/13 koja se pobija ovom revizijom, utvrđeno da je direktor tužene na osnovu konačnog rešenja o disciplinskom postupku doneo rešenje o otkazu ugovora o radu 14.11.2012. godine, i da je školski odbor 07.12.2012. godine odbio tužiočev prigovor kao neosnovan, ali se, prema obrazloženjima pobijanih odluka, ovoj činjenici nije pridao značaj, odnosno ona nije pravno ocenjena.

Tuženi je tokom postupka isticao da je protiv tužioca vođen i krivični postupak u vezi sa njegovim ponašanjam 09.11.2010. godine, o čemu pobijane odluke ne sadrže bilo kakve razloge.

Kako se iz iznetih razloga pravilnost pobijanih odluka ne može sa sigurnošću ispitati, Vrhovni kasacioni sud je uvažio reviziju tužene i nižestepene presude ukinuo.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će otkloniti nedostatke na koje je ukazano ovim rešenjem, u izloženom smislu upotpuniti činjenično stanje i vodeći računa o pravilnoj primeni materijalnog prava ponovo odlučiti o postavljenom tužbenom zahtevu.

Na osnovu odredbe člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.