Основано се у ревизији тужене указује да је због погрешне примене материјалног права чињенично стање непотпуно утврђено, због чега се правилност побијане одлуке за сада не може испитати.

Према одредби члана 139. Закона о основама система образовања и васпитања (''Службени гласник РС'' бр. 72/09, 52/11) запослени може да одговара за лакшу повреду радне обавезе утврђене општим актом установе; тежу повреду радне обавезе прописану овим законом; повреду забране прописане овим законом и материјалну штету коју нанесе установи, намерно или крајњом непажњом, у складу са законом. Тужиоцу је у дисциплинском поступку на терет стављена повреда забране насиља из члана 45. став 2. наведеног закона. Према члану 142. став 8. Закона, покретање дисциплинског поступка за повреду забране застарева протеком једне године од учињене повреде, а према ставу 9. овог члана, вођење дисциплинског поступка за повреде забране застарева протеком две године од покретања дисциплинског поступка. Према одредби члана 143. став 2. Закона о основама система образовања и васпитања, запосленом који изврши повреду забране, прописане чланом 44. до 46. тог закона, престаје радни однос када одлука директора о утврђеној повреди забране постане коначна и одузима се лиценца. Према одредби члана 144. Закона, радни однос запосленог у установи престаје у складу са законом, на основу решења директора. Према члану 145. наведеног закона, на решење о остваривању права, обавеза и одговорности, запослени има право на приговор органу управљања, у року од осам дана од дана достављања решења директора, а орган управљања дужан је да донесе одлуку по приговору у року од 15 дана од дана достављања приговора. Ако орган управљања не одлучи по приговору или ако запослени није задовољан другостепеном одлуком, може се обратити надлежном суду у року од 15 дана од дана истека рока за доношење одлуке, односно од дана достављања одлуке.

У ревизији се указује да коначним решењем школског одбора тужене од 29.10.2012. године тужиоцу није престао радни однос код тужене, нити му је на основу тог решења о изреченој дисциплинској мери отказан уговор о раду, те да је нејасно како су судови обавезали тужену да тужиоца врати на рад само на основу поништаја спорних решења од 27.09.2012. године и од 29.10.2012. године.

У ревизији се истиче и да је тужилац водио још један спор против тужене школе у предмету Основног суда у Зрењанину П1 475/12, ради поништаја решења директора тужене бр.201/12 од 14.11.2012. године којим му је престао радни однос и отказан уговор о раду, као и против решења школског одбора тужене од 07.12.2012. године којим је одбијен његов приговор, и ради враћања на рад, те да је пресудом првостепеног суда тужбени захтев одбијен и да је у току жалбени поступак. Притом, чињеница је и да је у поступку правноснажно окончаном пресудом Гж1 2216/13 која се побија овом ревизијом, утврђено да је директор тужене на основу коначног решења о дисциплинском поступку донео решење о отказу уговора о раду 14.11.2012. године, и да је школски одбор 07.12.2012. године одбио тужиочев приговор као неоснован, али се, према образложењима побијаних одлука, овој чињеници није придао значај, односно она није правно оцењена.

Тужени је током поступка истицао да је против тужиоца вођен и кривични поступак у вези са његовим понашањам 09.11.2010. године, о чему побијане одлуке не садрже било какве разлоге.

Како се из изнетих разлога правилност побијаних одлука не може са сигурношћу испитати, Врховни касациони суд је уважио ревизију тужене и нижестепене пресуде укинуо.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити недостатке на које је указано овим решењем, у изложеном смислу употпунити чињенично стање и водећи рачуна о правилној примени материјалног права поново одлучити о постављеном тужбеном захтеву.

На основу одредбе члана 416. став 2. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија

Снежана Андрејевић,с.р.