Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 355/15 od 22.03.2016. godine usvojene su žalbe branilaca okrivljenih N.K., P.M. i I.P., pa je po službenoj dužnosti preinačena presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi – sudska jedinica u Inđiji K 53/14 od 13.10.2015. godine u pogledu odluke o krivičnoj sankciji prema svim okrivljenima, a prema okrivljenom I.P. i uz otklanjanje odluke o opozivu uslovne osude izrečene presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici K 879/10 od 10.01.2012. godine koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 2474/12 od 13.03.2013. godine i utvrđene kazna zatvora u trajanju od šest meseci, kao i za otklanjanje odredaba o izricanju jedinstvene kazne zatvora, pa su okrivljeni zbog izvršenog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ osuđeni i to: okrivljeni N.K. na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci koju će izdržati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora, s tim što ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim Zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora; okrivljeni P.M. na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci koju će izdržati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora, s tim da ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora; okrivljeni I.P. na kaznu zatvora u trajanju od devet meseci koju će izdržati u prostorijama u kojima stanuje uz primenu elektronskog nadzora, s tim da ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora. U nepreinačenom delu prvostepena presuda je ostala neizmenjena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog N.K., advokat N.J., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i donese odbijajuću presudu zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja ili da pobijane presude ukine i predmet vrati nižestepenim sudovima na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog N.K. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u konkretnom slučaju ne radi o krivičnom delu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim, već da se radi o krivičnom delu laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, jer je „fokus delovanja i umišljaj okrivljenog N.K.“ bio usmeren na nanošenje lakih telesnih povreda Z.Z., a ne na nasilničko ponašanje. U vezi sa iznetim, branilac smatra da ako bi se u konkretnom slučaju radilo o krivičnom delu laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ, onda bi dana 13.04.2014. godine nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, iako branilac u zahtevu označava povrede zakona iz „čl.438. st.1. tač.3. u vezi čl.439. u vezi čl.438. st.1. ZKP“, on ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. Tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Međutim, kako izreka pobijane prvostepene presude, sadrži sve subjektivne i objektivne elemente krivičnog dela nasilničko ponašanje u saizvršilaštvu iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, odnosno kako iz izreke proizilazi da su okrivljeni kritičnom prilikom svesni svog dela, njegove zabranjenosti i hteli njegovo izvršenje, zajedno vršenjem nasilja, te drskim i bezobzirnim ponašanjem prema oštećenima Z.Z. i P.Š. teže remetili javni red i mir u ugovostiteljskom objektu „K.“, u kojem je bilo tridesetak gostiju, na načine bliže opisane u izreci presude, i kojom prilikom su usled nanetih udaraca oštećeni Z. i Š. zadobili lake telesne poverede i zbog kog događaja su svi gosti napustili lokal, to su neosnovani navodi branioca okrivljenog da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Polazeći od navedenog, a kako je okrivljenima N.K., P.M. i I.P. stavljeno na teret i kako su pobijanim presudama osuđeni da su kao saizvršioci izvršili krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i to 13.04.2008. godine, a za koje delo je propisana kazna zatvora od šest meseci do pet godina, to proizilazi da u konkretnom slučaju u smislu člana 103. tačka 5) KZ u vezi člana 104. stav 6. KZ, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupa 13.04.2018. godine.

Zbog iznetog, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog N.K. u zahtevu ukazuje da su pobijane presude donete uz povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 439. tačka 2) ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović, s.r.                                                                              Janko Lazarević, s.r.