Пресудом Вишег суда у Сремској Митровици Кж1 355/15 од 22.03.2016. године усвојене су жалбе бранилаца окривљених Н.К., П.М. и И.П., па је по службеној дужности преиначена пресуда Основног суда у Старој Пазови – судска јединица у Инђији К 53/14 од 13.10.2015. године у погледу одлуке о кривичној санкцији према свим окривљенима, а према окривљеном И.П. и уз отклањање одлуке о опозиву условне осуде изречене пресудом Основног суда у Сремској Митровици К 879/10 од 10.01.2012. године која је преиначена пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 2474/12 од 13.03.2013. године и утврђене казна затвора у трајању од шест месеци, као и за отклањање одредаба о изрицању јединствене казне затвора, па су окривљени због извршеног кривичног дела насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ осуђени и то: окривљени Н.К. на казну затвора у трајању од осам месеци коју ће издржати у просторијама у којима станује уз примену електронског надзора, с тим што не сме напуштати просторије у којима станује осим у случајевима прописаним Законом који уређује извршење кривичних санкција, а уколико окривљени једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у Заводу за извршење казне затвора; окривљени П.М. на казну затвора у трајању од шест месеци коју ће издржати у просторијама у којима станује уз примену електронског надзора, с тим да не сме напуштати просторије у којима станује осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција, а уколико окривљени једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у Заводу за извршење казне затвора; окривљени И.П. на казну затвора у трајању од девет месеци коју ће издржати у просторијама у којима станује уз примену електронског надзора, с тим да не сме напуштати просторије у којима станује осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција, а уколико окривљени једном у трајању преко шест часова или два пута у трајању до шест часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у Заводу за извршење казне затвора. У непреиначеном делу првостепена пресуда је остала неизмењена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости је благовремено поднео бранилац окривљеног Н.К., адвокат Н.Ј., у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијане пресуде и донесе одбијајућу пресуду због наступања апсолутне застарелости кривичног гоњења или да побијане пресуде укине и предмет врати нижестепеним судовима на поновну одлуку.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног Н.К. у захтеву за заштиту законитости истиче да се у конкретном случају не ради о кривичном делу из члана 344. став 2. у вези става 1. КЗ за које је окривљени оглашен кривим, већ да се ради о кривичном делу лака телесна повреда из члана 122. став 2. у вези става 1. КЗ, јер је „фокус деловања и умишљај окривљеног Н.К.“ био усмерен на наношење лаких телесних повреда З.З., а не на насилничко понашање. У вези са изнетим, бранилац сматра да ако би се у конкретном случају радило о кривичном делу лака телесна повреда из члана 122. став 2. у вези става 1. КЗ, онда би дана 13.04.2014. године наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, иако бранилац у захтеву означава повреде закона из „чл.438. ст.1. тач.3. у вези чл.439. у вези чл.438. ст.1. ЗКП“, он указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. Тачка 1) ЗКП и повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП.

Међутим, како изрека побијане првостепене пресуде, садржи све субјективне и објективне елементе кривичног дела насилничко понашање у саизвршилаштву из члана 344. став 2. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ, односно како из изреке произилази да су окривљени критичном приликом свесни свог дела, његове забрањености и хтели његово извршење, заједно вршењем насиља, те дрским и безобзирним понашањем према оштећенима З.З. и П.Ш. теже реметили јавни ред и мир у уговоститељском објекту „К.“, у којем је било тридесетак гостију, на начине ближе описане у изреци пресуде, и којом приликом су услед нанетих удараца оштећени З. и Ш. задобили лаке телесне повереде и због ког догађаја су сви гости напустили локал, то су неосновани наводи браниоца окривљеног да се у конкретном случају ради о кривичном делу лака телесна повреда из члана 122. став 2. у вези става 1. КЗ.

Полазећи од наведеног, а како је окривљенима Н.К., П.М. и И.П. стављено на терет и како су побијаним пресудама осуђени да су као саизвршиоци извршили кривично дело насилничко понашање из члана 344. став 2. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ и то 13.04.2008. године, а за које дело је прописана казна затвора од шест месеци до пет година, то произилази да у конкретном случају у смислу члана 103. тачка 5) КЗ у вези члана 104. став 6. КЗ, апсолутна застарелост кривичног гоњења наступа 13.04.2018. године.

Због изнетог, по оцени овог суда, неосновано бранилац окривљеног Н.К. у захтеву указује да су побијане пресуде донете уз повреде закона из члана 438. став 1. тачка 1) и 439. тачка 2) ЗКП.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                                                   Председник већа-судија

Ивана Тркуља Веселиновић, с.р.                                                                              Јанко Лазаревић, с.р.