U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Kovačević, advokat iz ..., protiv tuženog Privrednog društva za trgovinu i usluge „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Bojan Tomić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1433/16 od 11.05.2016. godine, u sednici održanoj 16.03.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1433/16 od 11.05.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4012/13 od 28.01.2016. godine, stavom prvim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu br. … od 11.07.2013. godine; stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužioca vrati u radni odnos kod tuženog, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 63.000,00 dinara u roku od 8 dana od prijema pismenog otpravka presude; stavom trećim izreke, odbačena je tužba u delu zahteva za raspoređivanje na poslove i radne zadatke koji odgovaraju vrsti i stepenu njegove stručne spreme.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1433/16 od 11.05.2016. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4012/13 od 28.01.2016. godine u stavu prvom i drugom izreke i odbijena kao neosnovana žalba tuženog; stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova nastalih u postupku po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koje se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog i obavljao poslove trgovačkog predstavnika sa opisom poslova i radnih zadataka koji su određeni u članu 3 Ugovora o radu od 01.06.2010. godine. Tuženi je odlukom od 25.03.2013. godine utvrdio minimalne norme rezultata rada i predvideo da za poslove prodaje kancelarijskog materijala minimalna očekivanja za svakog zaposlenog su za drugi kvartal da u oba kriterijuma (kupci i promet) ima 90% uspešnosti. Tužilac u drugom kvartalu 2013. godine (period april-jun), u svakom mesecu nije ispunio postavljeni plan prodaje. Imao je ukupnu realizaciju ponude 59,52% planirane, a broj klijenata 83,81% planiranih. Tužilac je bio zadužen za tri gradska područja, gde je struktura klijenata bila mala sa neaktivnim preduzećima, a ostvario je manju realizaciju prodaje predviđenu planom prodaje zbog toga što je imao najlošiju strukturu klijenata, jer je bio zadužen u prigradskim zonama gde je promet bio manji u odnosu na centralne gradske zone, a pored poslova prodaje obavljao je i druge poslove po nalogu tuženog. Ova dodatna zaduženja i poslove tuženi nije uzeo u obzir prilikom određivanja plana rada, odnosno ocene rezultata rada. Posle konstatacije da tužilac nije ispunio postavljeni plan rada za drugi kvartal 2013. godine, tuženi nije tužiocu dao potrebne instrukcije, niti mu je ostavio rok da poboljša rezultate rada, već mu je uputio upozorenje o razlozima za otkaz ugovora o radu, o čemu se tužilac izjasnio u odgovoru od 10.07.2013. godine. Tužiocu je otkazan ugovor o radu rešenjem od 11.07.2013. godine zbog neostvarivanja predviđenih rezultata rada.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su usvojili zahtev tužioca, nalazeći da mu je otkaz dat nezakonito.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tuženi nije pravilno primenio član 179. tačka 1. Zakona o radu, kojim je propisano da, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. Tuženi poslodavac nije pravilno primenio ovu zakonsku odredbu prilikom otkaza ugovora o radu jer je propustio da na pouzdan način utvrdi da predviđene rezultate rada tužilac ne ostvaruje. Poslodavac je u obavezi da prilikom otkaza ugovora o radu iz razloga koji su propisani članom 179. tačka 1. Zakona o radu, zaposlenom da konkretne instrukcije za poboljšanje rezultata rada, imajući u vidu vrstu posla koju obavlja zaposleni, sa pismenim upozorenjem o toj okolnosti i sa ostavljanjem određenog roka za poboljšanje radnog učinka. Tuženi poslodavac je propustio da tužiocu ostavi određen rok u kome bi tužilac poboljšao radni učinak u skladu sa instrukcijama poslodavca za poboljšanje rezultata rada. U tom smislu nižestepeni sudovi su pravilno primenili Konvenciju MOR-a broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca sa Preporukom broj 166 koja je sastavni deo navedene Konvencije i kojom je propisano da radniku neće prestati radni odnos zbog nezadovoljavajućeg vršenja posla, izuzev ako mu je poslodavac prethodno dao instrukcije i pismeno upozorenje, ako radnik posle isteka odgovarajućeg roka predviđenog za poboljšanje nastavi i dalje da obavlja dužnost na nezadovoljavajući način, radni odnos mu može prestati. Kako tuženi nije poštovao ovu proceduru i nije tužiocu ostavio rok da poboljša rezultate rada, to je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito i tuženi poslodavac je u obavezi da, na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu, tužioca vrati na rad.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić