SUDIJE

regulisano odredbama Zakona o sudijama

Broj sudija za svaki sud određuje Visoki savet sudstva.

Sudija ostvaruje prava iz radnog odnosa u skladu sa propisima koji uređuju prava iz radnog odnosa izabranih lica, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Zakonom o sudijama određeni su opšti uslovi za izbor za sudiju, potrebno radno iskustvo u pravnoj struci za sudiju određenog suda i ostali uslovi za izbor.

Za sudiju može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, koji je završio pravni fakultet, položio pravosudni ispit, stekao potrebno radno iskustvo u pravnoj struci i koji je stručan, osposobljen i dostojan sudijske funkcije.

Za sudiju Vrhovnog kasacionog suda-Vrhovnog suda, potrebno radno iskustvo u pravnoj struci je dvanaest godina posle položenog pravosudnog ispita.

Ostali uslovi za izbor sudije su stručnost, osposobljenost i dostojnost.

Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije.

Osposobljenost podrazumeva veštine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta.

Dostojnost podrazumeva moralne osobine koje sudija treba da poseduje i ponašanje u skladu sa tim osobinama.

Moralne osobine koje sudija treba da poseduje su: poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a ponašanje u skladu sa tim osobinama podrazumeva čuvanje ugleda sudije i suda u službi i izvan nje, svest o društvenoj odgovornosti, održavanje nezavisnosti i nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u službi i izvan nje i preuzimanje odgovornosti za unutrašnju organizaciju i pozitivnu sliku o sudstvu u javnosti.

Kriterijume i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti propisuje Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom.
 

SUDSKO OSOBLJE

regulisano Zakonom o uređenju sudova, Zakonom o državnim službenicima, Sudskim poslovnikom i Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu

Zakonom o uređenju sudova propisano je da sudsko osoblje čine sudijski pomoćnici, sudijski pripravnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informacionim i ostalim pratećim poslovima značajnim sa sudsku vlast.

Broj sudskog osoblja određuje predsednik suda aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu, u skladu sa kadrovskim planom, a merila za određivanje broja sudskog osoblja utvrđuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.

Sudskim poslovnikom propisano je da sudsko osoblje obavlja poslove u sudu, u skladu sa zakonom, ovim poslovnikom i pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu.

Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta propisano je da sudsko osoblje Suda čine državni službenici i nameštenici zaposleni u Sudu u raznim organizacionim delovima - unutrašnjim jedinicama.

Međusobni odnosi unutrašnjih jedinica u sudu zasnivaju se na načelima jedinstva u izvršavanju poslova iz nadležnosti suda, uzajamne saradnje, obaveštavanja i dogovaranja, poštovanja prava, dužnosti i odgovornosti, u skladu sa zakonom i aktima o radu suda.

U ostvarivanju saradnje i koordinacije rada unutrašnjih jedinica, održavaju se radni sastanci, razmenjuju informacije i iskustva u obavljanju poslova.

Radna mesta u Sudu razvrstana su na radna mesta državnih službenika i nameštenika, u skladu sa odredbama Zakona o državnim službenicima i Zakona o uređenju sudova.

U Vrhovnom kasacionom sudu ima 64 radna mesta sa ukupno 246 izvršilaca, od čega su 10 državni službenici na položaju, 140 državni službenici na izvršilačkim radnim mestima i 96 nameštenika.

Poslovi državnih službenika i nameštenika u Sudu određuju se i razvrstavaju na osnovu obima ovlašćenja i odgovornosti, složenosti, samostalnosti u radu, poslovne komunikacije i kvalifikacija.

Za obavljanje poslova državnih službenika na položaju određena su 2 državna službenika u trećoj grupi položaja i 8 državnih službenika u četvrtoj grupi položaja.

Za obavljanje poslova državnih službenika na izvršilačkim radnim mestima određeno je 1 radno mesto u zvanju savetnika Vrhovnog kasacionog suda ili sudskog savetnika sa ukupno 64 izvršilaca, 11 radnih mesta u zvanju viši savetnik sa ukupno 12 izvršilaca, 10 radnih mesta u zvanju samostalni savetnik sa ukupno 11 izvršilaca, 2 radna mesta u zvanju savetnik sa ukupno 2 izvršioca, 2 radna mesta u zvanju mlađi savetnik sa 2 izvršioca, 4 radna mesta u zvanju saradnik sa ukupno 5 izvršioca i 12 radnih mesta u zvanju referent sa ukupno 43 izvršioca.

Za obavljanje pratećih pomoćno-tehničkih poslova u Vrhovnom kasacinom sudu određeno je 13 radnih mesta nameštenika, od čega 12 radnih mesta nameštenika IV vrste sa ukupno 63 izvršioca i 1 radno mesto nameštenika VI vrste sa ukupno 33 izvršioca.

Zakonom o uređenju sudova utvrđena su zvanja državnih službenika, sudijskih pomoćnika koji rade u sudskim odeljenjima i sudskim većima. U Vrhovnom kasacionom sudu, ti sudijski pomoćnici imaju zvanje savetnika Vrhovnog kasacionog suda ili sudskog savetnika. Zvanje savetnika Vrhovnog kasacionog suda stiče se  u skladu sa Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.

Sudijski pomoćnik sa zvanjem savetnika Vrhovnog kasacionog suda:

• pomaže sudiji u radu;
• vrši prethodnu ocenu dozvoljenosti pravnog leka o kome se odlučuje u sudu;
• stara se o kompletiranju predmeta i predlaže veću otklanjanje eventualnih nedostataka u predmetima i u vezi s tim preduzima potrebne radnje u postupku;
• izrađuje nacrte sudskih odluka i sentence;
• učestvuje u razmatranju i obradi spornih pravnih pitanja;
• priprema referate za stručne sastanke i savetovanja;
• pregleda u krivičnim, građansko-privrednim i upravnim predmetima odluke sudskih veća i vrši nadzor nad primenom usvojenih pravnih stavova;
• evidentira slučajeve neslaganja između sudskih veća u pogledu primene pravnih stavova i pravnih shvatanja izraženih u konkretnim odlukama;
• u slučaju sumnje u pravilnost zauzetih pravnih stavova usvojenih u konkretnoj odluci, obaveštava o tome rukovodioca evidencije sudske prakse odeljenja i postupa po njegovom nalogu;
• samostalno ili po uputstvima rukovodioca sudske prakse ili predsednika sudskog odeljenja izrađuje sentence o zauzetim pravnim stavovima na sednici sudskog odeljenja i učestvuje u obradi materijala koji se odnose na pravna pitanja iz sudske prakse;
• učestvuje u pripremi materijala za Bilten sudske prakse;
• priprema informacije i druge materijale za sednicu Odeljenja sudske prakse i stara se o izvršenju donetih zaključaka;
• prikuplja i sistematizuje pravna shvatanja i načelna pravna mišljenja;
• obavlja i druge poslove po nalogu predsednika odeljenja, odnosno predsednika veća.

Sudijski pomoćnik određen za sekretara veća, pored navedenih poslova sudijskog pomoćnika u veću (izrada nacrta sudskih odluka i sentenci; učestvovanje u razmatranju i obradi spornih pravnih pitanja i priprema referata za stručne sastanke i savetovanja), obavlja i sledeće poslove: pomaže predsedniku veća u pripremi i organizovanju sednice veća; vodi evidenciju o kretanju predmeta u veću i o radu veća; prima predmete i druge materijale za veće i prosleđuje ih sudiji; sačinjava mesečni, periodični i godišnji izveštaj o radu veća; vodi evidenciju o odsustvovanju s posla sudija i sudijskih pomoćnika u veću i podatke o tome dostavlja državnom službeniku zaduženom za personalne poslove.

Potrebni uslovi za rad na radnom mestu sudijskog pomoćnika sa zvanjem savetnika Vrhovnog kasacionog suda određeni su Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda, odnosno da je diplomirani pravnik, da ima položen pravosudni ispit i najmanje šest godina radnog iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita.