Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Branislava Bosiljkovića i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mišković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije-Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna primanja, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8205/18 od 07.02.2019. godine, u sednici održanoj 29.05.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8205/18 od 07.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8205/18 od 07.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 16027/17 od 17.09.2018. godine, stavom prvim izreke obavezana je tužena da tužiocu na ime neisplaćene invalidnine za period od marta januara 2016. godine do maja 2018. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom bliže određenim ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 110.495,00 dinara, sa pripadajućom kamatom. Stavom trećim izreke odbijen je predlog za prekid postupka, kao i predlog da sud zastane sa postupkom.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8205/18 od 07.02.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužene kao neosnovana i potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke, dok je preinačena odluka o zakonskoj zateznoj kamati na troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizije smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Sl. Glasnik RS” br. 72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata neisplaćene invalidnine, a pobijanom odlukom je potvrđena prvostepena presuda u delu u kom je tužiocu priznato pravo na isplatu iste. O pravu tužioca, visini tražene naknade, kao i o istaknutom prigovoru zastarelosti potraživanja, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku (“Sl. Glasnik RS” br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate na ime neisplaćene invalidnine tužiocu podneta je 30.10.2017. godine, a tokom postupka je tužbeni zahtev preinačen tako da je vrednost predmeta spora opredeljena na iznos od 429.772,53 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić