Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Бранислава Босиљковића и Божидара Вујичића, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Владимир Мишковић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије-Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална примања, коју заступа Државно правобранилаштво, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 8205/18 од 07.02.2019. године, у седници одржаној 29.05.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 8205/18 од 07.02.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 8205/18 од 07.02.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П 16027/17 од 17.09.2018. године, ставом првим изреке обавезана је тужена да тужиоцу на име неисплаћене инвалиднине за период од марта јануара 2016. године до маја 2018. године исплати појединачне месечне износе са законском затезном каматом ближе одређеним овим ставом изреке. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 110.495,00 динара, са припадајућом каматом. Ставом трећим изреке одбијен је предлог за прекид поступка, као и предлог да суд застане са поступком.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 8205/18 од 07.02.2019. године, ставом првим изреке одбијена је жалба тужене као неоснована и потврђена је првостепена пресуда у ставу првом и трећем изреке, док је преиначена одлука о законској затезној камати на трошкове поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизије сматра изузетно дозвољеном, ради уједначавања судске праксе (члан 404. ЗПП).

Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку (“Сл. Гласник РС” бр. 72/11 и 55/14), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Предмет тражене правне заштите је исплата неисплаћене инвалиднине, а побијаном одлуком је потврђена првостепена пресуда у делу у ком је тужиоцу признато право на исплату исте. О праву тужиоца, висини тражене накнаде, као и о истакнутом приговору застарелости потраживања, судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачење права.

Како на основу изнетог произилази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку (“Сл. Гласник РС” бр. 72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Наиме, одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради исплате на име неисплаћене инвалиднине тужиоцу поднета је 30.10.2017. године, а током поступка је тужбени захтев преиначен тако да је вредност предмета спора опредељена на износ од 429.772,53 динара.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинско-правном спору, који се односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра према средњем курсу НБС на дан преиначења тужбе, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија тужиоца недозвољена, применом одредбе члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић