Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz …, čiji su punomoćnici Milica Niketić i Dragana Srećković, advokati iz …, protiv tuženih Republike Srbije, koju zastupa Dravno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, Gradske opštine Mladenovac, koju zastupa pravobranilac G.O. Mladenovac i Zemljoradničke zadruge „BB“ iz …, radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužene Gradske opštine Mladenovac izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 112/2018 od 13.07.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 04.07.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene G.O. Mladenovac izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 112/2018 od 13.07.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene G.O. Mladenovac izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 112/2018 od 13.07.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tužene G.O. Mladenovac za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Mladenovcu P 614/16 od 10.10.2017. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P 614/16 od 01.06.2018. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilac po osnovu građenja i održaja vlasnik k.p. br. …/… njiva 3. klase Do u površini od 0.06.54 ha, k.p. br. …/… njiva 3. klase Do u površini od 0.06.87 ha i k.p. br. …/…, njiva 3. klase Do u površini od 0.04.17 hektara, sve upisane u listu nepokretnosti broj … K.O. …, kod RGZ SKN …, što je tužena Republika Srbija dužna priznati i trpeti da tužilac upiše svoje pravo svojine na ovim nepokretnostima na osnovu ovih presuda, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke utvrđeno je da je tužilac po osnovu gradnje i održaja stekao pravo svojine na k.p. br. …/… njiva 3. klase Do u površini od 0.03.31 ha, upisana u LN br. … K.O. … kod RGZ SKN …, što su tuženi Opština Mladenovac i Republika Srbija dužni priznati i trpeti da tužilac svoje pravo vlasništva upiše na osnovu ove presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke utvrđeno je da je tužilac po osnovu građenja i održaja stekao pravo svojine na k.p. br. …/… njiva 3. klase Do u površini od 0.00.05 i k.p. br. …/… njiva 3. klase Do u površini od 0.00.17 ha, obe upisane u LN br. … K.O. … kod RGZ SKN …, što su tužena Zemljoradnička zadruga „BB“ kao pravni sledbenik PKB „VV“ – OZO „GG“ i tužena Republika Srbija dužni priznati i trpeti da tužilac svoje pravo svojine na osnovu ove presude upiše u javnim knjigama, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom četvrtim izreke obavezani su solidarno tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka isplate iznos od 28.500,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 112/2018 od 13.07.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženih Republike Srbije i Gradske opštine Mladenovac i potvrđena presuda Osnovnog suda u Mladenovcu P 614/16 od 10.10.2017. godine, ispravljena rešenjem istog suda P. 614/16 od 01.06.2018. godine. Stavom drugim izreke odbijeni su zahtevi tuženih Republike Srbije i Gradske opštine Mladenovac za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to u delu kojim je odlučeno o žalbi tužene G.O. Mladenovac, odnosno kojim je potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tužena G.O. Mladenovac je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene G.O. Mladenovac kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP).

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav drugi navedenog člana).

U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca kojim je tražio utvrđenje prava svojine na nepokretnosti (k.p. br. …/…, njiva 3. klase Do upisana u l.n. br. … K.O. … kod RGZ SKN …) po osnovu održaja, tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca. U navedenom listu nepokretnosti predmetna katastarska parcela je upisana kao vlasništvo Republike Srbije, dok je kao nosilac prava korišćenja na istoj upisana G.O. Mladenovac. Tužilac je u državini predmetne parcele još od 1970. godine, kada je predmetnu parcelu zajedno sa još tri dobio u razmenu za katastarsku parcelu …/… koja mu je oduzeta radi izgradnje jezera, te je počev od tada u mirnoj državini istih.

Nižestepene odluke zasnovane su na stavu da je tužena Republika Srbija, upisana kao vlasnik predmetne nepokretnosti, i Gradska opština Mladenovac, upisana kao korisnik sporne katastarske parcele, pa su one i legitimisane u ovom sporu budući da do konverzije prava korišćenja u pravo javne svojine ne dolazi automatski stupanjem na snagu Zakona o javnoj svojini („Službeni glasnik RS“, broj 72/11) već na način i pod uslovima propisanim odredbom člana 76. tog zakona, odnosno upisom prava javne svojine u javnu knjigu o nepokretnostima i pravima na njima. Stoga je po njihovom mišljenju tužilac morao tužbeni zahtev usmeriti prema upisanim nosiocima prava korišćenja na spornim nepokretnostima i tužbom obuhvatiti i Republiku Srbiju kao titulara prava svojine na istoj prema stanju u javnim knjigama. Budući da su utvrdili da je tužilac bio u mirnoj neometanoj državini preko 20 godina na predmetnoj katastarskoj parceli, u smislu odredbe člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa usvojili su tužbeni zahtev tužioca.

Imajući u vidu razloge iz kojih je usvojen tužbeni zahtev tužioca, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene G.O. Mladenovac kao o izuzetno dozvoljenoj jer nema potrebe za novim tumačenjem prava, niti ima potrebe za ujednačavanjem sudske prakse. Pritom, tužena G.O. Mladenovac uz reviziju nije dostavila sudske odluke kojima je na drugačiji način odlučeno u predmetima sa istom činjenično pravnom situacijom kao u ovom sporu, pa se ne može ni govoriti o potrebi ujednačavanja sudske prakse.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 404. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene G.O. Mladenovac nije dozvoljena.

Tužba u ovoj parnici podneta je sudu 12.08.2016. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 10.000,00 dinara, koji iznos je unet i u uvod prvostepene presude.

Kako vrednost označenog predmeta spora očigledno ne prelazi zakonom propisani cenzus za izjavljivanje revizije od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija tužene G.O. Mladenovac nije dozvoljena primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu odredbe člana člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke rešenja.

Odluka o zahtevu tužene G.O. Mladenovac za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je primenom članova 153. I 165. stav 1. ZPP. Tužena nije uspela u postupku po reviziji i zato nema pravo na naknadu troškova tog postupka.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić